Зараде веће за трећину

Грађани Србије који су новац уложили у инвестиционе фондове направили су одличан пословни потез, јер вредност инвестиционе јединице свакодневно расте. Најзадовољнији су они који су новац поверили инвестиционом фонду "Делта инвестмент", јер су за непуних шест месеци свој капитал увећали за чак 37 одсто. Лагани раст бележе фондови "Фима" и "Рајфајзен инвест".
Радмила Бајевић, директор "Делта инвестмента", каже да је почетна вредност инвестиционе јединице 8. марта 2007. године, када је фонд почео са радом, износила хиљаду динара, а да је 22. августа била 1.376,16 динара. Она тврди да њихови инвеститори нису много погођени летњим падом берзе, јер "Делта" улаже и у обвезнице.

– Оба индекса Београдске берзе забележила су пад од 1. јуна до 22. августа и то BELEX 15 za 1,94 и BELEX line 2,63 одсто. За разлику од берзанских индекса, "Делта" је у датом периоду забележила благ раст. "Делта инвестмент" је почетком августа први пут трговала у иностранству и уложила средства у хартије од вредности листиране на Загребачкој берзи. Зато што фонд може да до 30 одсто своје имовине улаже у иностранство, "Делта инвестмент" ће наставити улагања у стране хартије од вредности због веће понуде квалитетнијих хартија од вредности на страним берзама и диверзификације ризика – истиче Радмила Бајевић.

Она додаје да овај фонд сада има више од 2.500 улагача, са просечном вредности улога од 10.000 евра, с тим што постоје и они који су у фонд уложили 100 евра, али и они чији улог прелази и неколико стотина хиљада евра. "Такође имамо и улагаче који су у фонд уложили неколико хиљада динара", наглашава Бајевићева.

Наташа Ђуричић, из фонда "Фима", каже да се инвестирање у фонд мора посматрати као дугорочна инвестиција. Према њеним речима, почетна вредност инвестиционе јединице је износила хиљаду динара, а 21. августа је била 1.075,32 динара. Она каже да фонд има нешто мање од 2.000 чланова.

– Трудили смо се да пад вредности акција многих компанија на берзи искористимо за куповину акција квалитетних фирми по повољним ценама. За ове компаније верујемо да ће бележити добре резултате у наредном периоду, што ће се неминовно одразити на вредност њихових акција а самим тим и на атрактивну стопу приноса на улоге чланова. Задовољни смо што је вредност инвестиционе јединице од организовања фонда порасла за око 7,5 одсто, док су истовремено берзански индекси забележили значајан пад – истиче Ђуричићева.

Трећи инвестициони фонд у Србији, "Рајфајзен акције" је, преко јавног позива од 27. јула до 9. августа, прикупио више од осам милиона евра капитала и досад је освојио петину српског тржишта, изјавио је Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке. Током јавног позива овај фонд је стекао 1.664 члана из земље и иностранства, од чега су 85 одсто физичка лица, а 15 одсто фирме. Они су куповали инвестиционе јединице по цени од 1.000 динара, а после тога су 16. августа уписани у Регистар инвестиционих фондова Комисије за хартије од вредности, када су званично почели да раде.

Јована Кршикапа, портфолио менаџер "Рајфајзен акција", истиче да ће фонд улагати најмање 75 одсто средстава у власничке хартије од вредности, што је релативно ризично улагање које доноси високе приносе. Остатак новца биће инвестиран у дужничке хартије и депозите.

Алексеј Мисаиловић, директор фонда "Фокус премијум", каже да је у току јавни позив за куповину инвестиционе јединице фонда за хиљаду динара. Он каже да грађани који купе њихове инвестиционе јединице могу очекивати добре приносе.

– Фонд "Фокус премијум" у складу са својом инвестиционом политиком, инвестираће 75 одсто у акције и у највећем броју на домаћем тржишту, док ће део средстава држати у дужничким хартијама и новчаним еквивалентима. Основни инвестициони циљ фонда је остваривање стабилног приноса на дуги рок – нагласио је Алексеј Мисаиловић.
Како "Политика" сазнаје, до краја августа биће отворен још један инвестициони фонд. Према подацима Комисије за хартије од вредности, од 9. августа дозволу за рад је добило и "Друштво за управљање инвеј инвестментс" које ће пословати у оквиру "Инвеј групе" Предрага Ранковића Пецонија.

-----------------------------------------------------------

Први инвестициони фонд

Инвестициони фондови постоје још од 18. века. Холандски брокер Абрахам ван Кетвиц основао је 1774. године први инвестициони фонд назвавши га "Ендрагт Макт Магт", што је у преводу значило " јединство ствара снагу". Идеја Ван Кетвица била је да се инвеститорима са малим капиталом омогући заједничко улагање у различите послове у циљу смањења ризика. Најчешћи вид улагања капитала било је давање зајмова за послове на колонијалним плантажама и куповина државних обвезница Холандије, али и државних обвезница других држава.