Измишљени милионери

Чачак – Крајимир Јаковљевић из Атенице и Љубиша Томашевић из Кулиноваца поднели су Уставном суду Србије иницијативу за оцењивање уставности и законитости две одлуке о порезу на имовину за подручје града Чачка. Они тврде да су, као и сви мештани који такође живе на периферији, преко ноћи проглашени богаташима, само да би платили што већи порез.

– Одлука о утврђивању елемената пореза на имовину за територију овог града, од 30. новембра прошле године, уврстила је у исту, прву зону, сву имовину у границама генералног плана насеља Чачак. Тако су зграде у строгом центру Чачка и у неком селу под Јелицом потпуно изједначене по цени квадратног метра, а разликују се једино у величини. Грађани су, на тај начин, доведени у неједнак положај, па сматрам да градске одлуке нису у сагласности са Уставом РС и Законом о порезу на имовину – каже за „Политику” Драгана Алексић, адвокат из Чачка и пуномоћник подносилаца иницијативе.

Она тврди да је прва зона образована незаконито, и њоме су изједначене непокретности које се никако не могу мерити по вредности. Адвокат претпоставља да је једини разлог за то, у ствари, веће пореско захватање од грађана. При томе је, поменутим одлукама Скупштине града, за квадратни метар непокретности за пословне зграде и грађевине намењене обављању делатности утврђена цена од чак 148.103 динара по квадрату, подједнако и без обзира да ли је реч о кафићу на Градском шеталишту у Чачку или о столарској бараци на планинском обронку.

У иницијативи се наводи да је Градска управа за порезе, на темељу такве тарифе, проценила две производне хале Крајимира Јаковљевића у нестварно високом износу, од 4,4 милиона и 8,2 милиона динара, иако је реч о радионицама у Атеници изграђеним још 1970. године за производњу столарије. По истој рачуници, брвнара од 35 квадрата у Љубићу у власништву трећег подносиоца уставне иницијативе који није желео да му се помиње име, процењена је, ради обрачуна пореза, на 4,35 милиона динара. А Томашевићев спортски балон у Кулиновцима на чак 127 милиона динара, што је, кажу, нереално и непримерено високо.

Љубиша Томашевић је сам саставио и Градској управи за локалну пореску администрацију поднео жалбу против свог пореског решења, документујући да му је обавеза увећана чак 400 одсто. Каже да је за тај балон од 911 квадрата, „којег озбиљан ветар може лако да пресели од Чачка до Крагујевца”, лане платио 217.915 динара пореза, док му је за ову годину на исту имовину разрезано чак 938.439 динара.

– Упоређујући услове живота у Чачку, стање привреде, број исељених, смањење броја становника и тржишне цене некретнина али стварне а не замишљене, ове године нам је много теже него лане. Због тога, и поред пажљивог читања решења, не могу да проникнем у тајну модела за обрачунавање пореза на имовину у Чачку – наводи Томашевић.

У жалби, затим, додаје:

– Они који су осмислили овакав начин пљачкања сопственог становништва очигледно нису дорасли послу и повереном јавном овлашћењу. Или, можда смишљено и злонамерно иду наруку власницима некретнина на Градском шеталишту, у центру града, а све на терет власника по брдима, на Љубићу, Топаловом брду и Кулиновцима, или у пољима, Кулиновачком, Љубићком, Атеничком и Јездинском.

Томашевић на крају жалбе „љубазно моли другостепени орган да жалбено решење укине и врати на поновно одлучивање”. Вели, такође, да очекује „разумније утврђивање пореске обавезе”, сагласно стварној вредности његовог балона и локације на којој је постављен.