Незадовољни пензионери

Иако се о терминима за одржавање председничких и локалних избора у Србији још увек само нагађа, преко леђа пензионера – најбројније гласачке популације, већ су, тврде, почели да се убирају политички поени. И док с једне стране нестрпљиво чекају да виде како ће им и на који начин изменама и допунама закона о пензијама помоћи актуелни министар рада Расим Љајић, с друге бивши министар Слободан Лаловић, истиче "да никако не би било добро да се пензиони систем мења са политикантском мотивацијом, јер ће у извесном року, на пример, бити одржани нови избори".

За то време незадовољство, како истичу у савезима пензионера Србије и Војводине, расте, јер су принадлежности све мање, будући да се усклађују 75 одсто с растом трошкова живота и свега 25 одсто са зарадама. А осим тога, пензионерима у овом часу нико не може да каже ни у ком ће проценту пензије убудуће пратити зараде као ни када ће се ситуација променити.

И сам министар Љајић потврдио је да ће до извесне измене у обрачуну принадлежности доћи, али до какве и у којој мери зависиће пре свега од економских могућности државе.

Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, каже да најаве бившег министра "да ће измена постојећег закона донети више штете, као и да би од тога неко могао имати само политичку корист", никако не стоје.

– Закон о пензијама који је донет у време бившег министра довео је до тога да је износ на чеку почео рапидно да пада већ после годину дана од његове примене, што довољно говори колико је тај закон добар. Нажалост, управо је тај закон и "потпомогао" да све више пензионера у Србији данас живи на граници сиромаштва. Више од 400.000 њих месечно прима мање од 8.000 динара", категоричан је Ненадић.

То, додаје, потврђује и статистика, према којој су пензије још у јануару ове године пале испод законом прописаног минимума од 60 одсто, па у овом часу у просечној заради учествују с око 53 процента. Истовремено су пале и најниже пензије с 20 на 19 одсто, па уколико се нешто под хитно не уради, наглашава наш саговорник, и оне ће бити још ниже.

Ненадић наглашава да је најгоре од свега што се губи толико време за писање нових закона уместо да се нађе трајно решење како би се очувао државни пензијски систем, а они који данас раде и уплаћују доприносе да могу да рачунају на колико-толико пристојну старост.

Он тврди и да не стоје изјаве бившег министра рада "да је постојећи закон заснован на систему који је дугорочно одржив", јер се управо показало супротно и то само после годину дана. А пензионерске организације су у време доношења постојећег закона стално апеловале да ће до овога доћи, те да не треба такав закон ни доносити.

Да је постојећи закон заснован на лошим проценама потврдио је и сам Лаловић, каже Ненадић, истакавши да ни сам није очекивао да ће пензије тако брзо пасти испод 60 одсто нето зараде, те да су њихове пројекције показивале да ће просечна пензија 2007. године бити на нивоу од 61 одсто просечне нето зараде.

Најстарији, како кажу и у Савезу пензионера Србије и Војводине, само траже пристојно да живе и зато моле надлежне да се што пре нађе трајно решење за њихово усклађивање пензија. Јер, ако све остане овако наредне године учешће пензије у зарадама пашће на испод 45 одсто, а после тога ће бити још мање.

До бољитка може доћи, каже Ненадић, само уколико пензије буду у већем проценту пратиле раст зарада. У сваком другом случају оне ће бити обезвређене, чиме се у потпуности уништава први стуб пензијског система – обавезно пензијско осигурање.

Они који сада раде и уплаћују доприносе, а имају прилике да виде како најстарији , с правом могу да се питају зашто би уопште плаћали доприносе држави кад ће им пензија сутра бити социјала, пита Ненадић.