Поплаве смањиле хлебност пшенице

Свилајнац – Бранислав Радовановић из Кушиљева код Свилајнца, који обрађује 16 хектара, незадовољан је приносом и квалитетом пшенице, коју је ове године засејао на шест хектара. Због вишедневних киша и поплава, хлебност овогодишњег рода је мања од 70 одсто, што је његову пшеницу сврстало у другу класу. Он је незадовољан и откупном ценом од 17 динара по килограму, колико је плаћано и прошле године.

– Пожњео сам пшеницу са два хектара. Дао сам је за 15,5 динара по килограму, јер је била друга класа. Година нам није ишла наруку, па су приноси били само две и по тоне по хектару. Да је цена била бар 22 динара по килограму, уклопили бисмо се у трошкове, не рачунајући наш рад – оцењује Радовановић за „Политику”.

Он додаје да би се у садашњу цену хлебног жита уклопили само да су приноси били бољи. Пошто још увек није пожњео пшеницу са четири хектара, нада се да ће уколико буде имао четири до пет тона по хектару имати просечан род. Размишљао је чак и да сву пшеницу искористи за храњење стоке, јер сточно брашно стаје 22 динара по килограму. Наш саговорник се нада да ће бар приноси кукуруза бити бољи да би могао да поврати уложен новац.

– Све сам пробао, али од пољопривреде се тешко живи. Од 1999. до 2008. године садио сам дуван на два хектара. Првих неколико година зарада је била 3.000 до 4.000 евра годишње. Међутим, када је фирма „Филип Морис” дошла у нашу земљу и од када су почели да увозе јефтинији дуван, премије су нам исплаћивали са годину дана закашњења и више нисам могао да опстанем – додаје Радовановић за наш лист.

Он још каже да се више не исплати ни узгајање товљеника, ни бикова, јер накупци узимају зараду пољопривредника. Наш саговорник каже да продаје бикове по 120 евра, а накупац их продаје по 150 евра иако није регистрован, нема откупно место, нити је ишта уложио. Задруге су некада имале маржу 4–5 одсто, а накупци 20–30 одсто, па и оно мало зараде што би пољопривредници имали, они им узму.

– У пољопривреди нема будућности. Мене сваке године новчано помажу синови Саша и Жељко, који су у Француској. Срамота ме је више. Не знам да ли идуће године уопште нешто да сејем. То сам се питао и прошле године, али просто не могу да седим скрштених руку. Надам се да ће доћи добра година, али то никако да се догоди – закључује Радовановић, коме је у поплави страдало и сено на два хектара и први откос младе детелине.