Шолетов ученик између америчких статива

„Био сам са екипом на тренингу на једном америчком колеџу. Преко пута нас групица дечака од петнаестак година играла је кошарку. Видим ја једног дечкића. Мало-мало, па добро закуца. Када се завршио тренинг пришао сам да га пажљивије погледам. Питао сам га „Ко си ти, чиме се бавиш?”. Он ми је само одговорио „Ја браним!”, присећа се Милутин Шошкић, легенда југословенског и српског фудбала, свог првог сусрета са Тимом Хауардом, актуелним голманом селекције САД.

Хауард је пре неколико дана био чудесан. И поред недавног пораза репрезентације Сједињених Држава од Белгије на Светском првенству, Хауард је летео, скакао и котрљао се између статива! Имао је 16 невероватних одбрана. Незаборавно издање бившег ученика Милутина Шошкића нимало није изненадило. У Хауарду је пре двадесетак година препознао многе врлине које треба да красе најбоље светске голмане.

– Видео сам да има невероватну технику хватања лопте, добру скочност, добар преглед игре. Када сам га видео на терену за баскет, узео сам његове податке, дао их колеги који тренира млађе фудбалске селекције САД, а малом Хауарду сам рекао да када год репрезентација дође на колеџ, он може да тренира са нама – прича Шошкић који је тринаест и по година био један од помоћних тренера фудбалске репрезентације Америке. У њу је, на место трећег голмана, Хауард дошао после проласка кроз све млађе селекције.

– Пре његовог доласка америчка репрезентација је имала добре голмане и тешко их је било склонити са линије. Како Хауард има и мађарско порекло, неке колеге су му препоручивале да не губи време, већ да покуша у репрезентацији Мађарске – објашњава Шошкић.

За разлику од многих тренера, легендарни Шоле је веровао у свог ученика. Због тога га је без двоумљења препоручио Алексу Фергусону, дугогодишњем менаџеру Манчестер јунајтеда.

– Са Фергусоном сам пријатељ још из времена када сам био тренер у ФК Кикинда, а он у Абердину. У поруци сам му написао оно што мислим о Хауарду – да јесте млад, али да може да буде велики голман – поносно истиче Шошкић и додаје да му је ученик на растанку, после добијених савета, „сузама намокрио дрес”.

Испоставило се да је Шоле био у праву. Хауард га је послушао и оправдао поверење одличним одбранама у Манчестер јунајтеду и Евертону.

– И данас сам веома срећан када га видим да добро брани, чак и када на тикету у кладионици играм против његовог тима. Повремено се и чујем са њим, а кад год разговарамо, увек ме пита да ли ми је нешто потребно – неуморно Шошкић хвали Хауарда који је, како наводи, често био најбољи играч тимова за које је бранио. То је, истиче један од најбољих голмана свих времена, веома важно за сваку екипу.

– Голман и треба да буде најквалитетнији играч. Да има добру тактику, да добро брани, али и да „игра испред шеснаестерца” – објашњава Шошкић, кога последњих година одушевљавају представе које приређују јужноамерички голмани, пре свих мексички и уругвајски.

Квалитетни чувари мреже дуго су били одлика европске школе фудбала, али не чуди га што се ситуација мења у корист Јужне и Северне Америке.

– У САД голман, али и сваки други играч, осећа дух патриотизма. Имају и честа окупљања и на њима тренирају до последњег атома снаге – наводи Шошкић. То препоручује и нашим тренерима.

– Имамо ми добре голмане, али они нису врхунски. Владимир Беара, па после и ја, бранили смо за репрезентацију по десет година, али смо пре тога прошли све селекције. Данас тога нема. Од пионирског узраста са децом морају да раде квалитетни тренери, а поред тога клубови клинцима не треба да наплаћују тренинге – поручује Милутин Шошкић.

Партизанова легенда и финалиста КЕШ-а

Милутин Шошкић рођен је 1937. године у близини Пећи. Фудбал је почео да тренира са 11 година у Црвеној звезди, али после пола године, када је са другарима из краја посетио стадион ЈНА, прелази у редове вечитог ривала. Године 1955. улази у први тим црно-белих, за који је, у наредних 11 година, бранио на око 370 утакмица.

– Да сам рођен за голмана схватио сам са 13 година, али на развој моје каријере веома је утицао и Геза Калочај, некадашњи тренер црно-белих. Нажалост, одличан тим Партизана распао се после финала Купа европских шампиона 1966. против Реала из Мадрида и то ми је био један од најтужнијих тренутака – коментарише Милутин Шошкић који је после одласка из Партизана наступао за немачки Келн. Све док седамдесетих година прошлог века није тешко повредио ногу.

Тренирање Партизана – неостварена жеља

После завршетка играчке каријере Шошкић је у Немачкој завршио тренерску школу. Пре тренирања голмана САД, са чијом репрезентацијом је наступио на четири светска првенства, био је тренер ОФК Београда и ФК Кикинде. Једно време био је и помоћни тренер у Партизану, али због мишљења појединих колега да бивши голман не може бити главни у стручном штабу, није му се остварила жеља да буде на челу црно-белих.

Бранио за тим света

Шошкић је за репрезентацију СФРЈ одиграо 50 утакмица. Са њом је 1960. освојио сребрну медаљу на ЕП у Француској, а исте године и једино олимпијско злато за Југославију. Ипак, није добио прилику да брани и у финалу ОИ и Риму.

– Никада нисам коментарисао одлуке тренера, јер је за мене спорт врста витештва и играчи тако треба да се понашају. Са саиграчима се нисам такмичио, једино сам желео да допринесем тиму – коментарише Шошкић један од ретких играча који је 1965. бранио боје тима света на утакмици против Енглеске.