Европска узбуна због неонациста

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Незадрживо растући број (нео)нацистичких и расистичких изгреда широм Немачке условио је покретање иницијативе за изрицање забране рада Националдемократској партији Немачке (НПД).

Захтев је поднео шеф немачких социјалдемократа Курт Бек, пошто је Себастијан Едати, председавајући Комисије унутрашњих послова у Бундестагу, саопштио да има довољно доказног материјала који би оправдао овакав потез. Докази, истини на вољу, не сведоче о умешаности нацистичке странке у неки од десетак хиљада регистрованих изгреда екстремне деснице годишње. Истиче се, међутим, да и сам статус легалне политичке странке мотивише симпатизере НПД-а на провокације.

Покретачи иницијативе добили су подршку из Брисела – од Франка Фратинија, потпредседника Европске комисије. Истичући да активности екстремне деснице узимају све више маха у Европи, пре свега мржња према странцима и расизам, Фратини је рекао: "Јасно бих недвосмислено поздравио кораке који би довели до изрицања забране рада НПД-у".

Два догађаја из минуле недеље утицала су на преображај до сада јалове расправе. На извештаје о хајци на осам дошљака из Индије, у источнонемачком Мигелну, и о детаљима полицијске истраге – нико од педесетак немачких изгредника није ухапшен, али је поведена истрага против Индијаца, због наводне претње присутним неонацистима – надовезала се вест о расистичком инциденту у градићу Гунтерсблуму крај Мајнца. Полиција је, са закашњењем, саопштила да је шест припадника радикалне деснице напало двојицу Африканаца на винском вашару, узвикујући: "Стопићемо црње".

Обелодањивање заташканог инцидента у Подрајњу-Фалачкој указало је на бесмисленост аргумената – расизам и ксенофобија шире се на истоку, не у западном делу – па је већина странака најавила да ће подржати захтев. Од Зелених је стигло одговарајуће обавештење. У подршку Лафонтенове Левице се не сумња, ни у најаве подршке једног броја демохришћанских посланика. Већински, међутим, демохришћани, пре свих канцелар Ангела Меркел и канцеларски министар Томас де Мезијер, истичу да би "протеривање НПД-а у илегалу" отежало надзор неонациста.

Уз аргументе, којима се указује на неопходност пружања подстрека екстремној десници да прихвати начела демократске политике, истиче се уставна проблематика. Подсећа се на покушај изрицања забране који је 2003. године осујетио Савезни уставни суд – међу судијама није постојала двотрећинска сагласност о изрицању такве мере.

Од госпође Меркел и следбеника, ипак, очекује се да "здушно" подрже иницијативу – после јучерашњег апела потпредседника Европске комисије.

Образлажући свој иступ, Фратини је истакао: "Немачка се сврстава међу пет европских земаља у којима је скретање на крајње десни политички колосек евидентније него другде".

Некажњени, или благо санкционисани екстремизам, пре свега здесна, утиче на раст радикализма у Европи, истичу западни коментатори, помињући "европски вирус". Вирус погађа земље у којима се широки слојеви становништва суочавају са падом стандарда и подрезивањем социјалних права. Од Немачке, преко Италије, Француске, Данске, Холандије, до Аустрије.

 "Сведоци смо буђења латентног нацизма", истакнуто је у Документационом архиву аустријског покрета отпора (нацизму и неонацизму) у Бечу. Указано је на расправу која се води у Маутерндорфу у салцбуршкој регији Лунгау – да ли би Херману Герингу требало одузети титулу почасног грађанина. Горњоаустријско село Хазлах нема такав проблем – одлуком мештана прошле године је одузета титула почасног грађанина – Адолфу Хитлеру.

Ситуација није боља ни у државама бившег европског истока. У Мађарској се формирала паравојна "Мађарска гарда". Њен мото гласи: "Мађарство без самоодбране било би изложено нападима целог света". У Бугарској су погроми против Рома све учесталији. Недавно је група "правих Бугара" претукла до смрти једног ромског дечака. Националисти су истакли да је ово почетак расне борбе – најавили су оснивање "антициганске милиције", по угледу на Кју-клукс-клан. Сличне појаве регистроване су у Пољској, Чешкој, Словачкој и Румунији.

Ипак, западу и истоку једно је заједничко – политичари и органи безбедности склони су заташкавању, скривању истине, зарад спасавања сопственог угледа и угледа земље, али и због (не)скривених симпатија према починиоцима.