Откуцаји у ветру

Чврст, упоран и постојан као дрво – такав је Предраг Обрадовић, матурант Математичке гимназије. По сопственом признању, после првих песама прочитаних јавно, у нижим разредима осмолетке, њему су дали надимак Дрво. Због тога се није љутио јер је дрво добило своје место у његовој поезији, а потом је у многим стиховима проћарлијао ветар. Он га носи кроз живот, на његовим крилима „лелуја” нарочито кад је заљубљен. Љубав му даје крила и надахнуће, а књижевне награде су само учврстиле његово уверење да је на добром уметничком путу. Другари и професори из гимназије синоћ су га подржали, читајући његову поезију у Кући Ђуре Јакшића, где је уприличена промоција збирке песама „Откуцаји у ветру”.

Обрадовићеви вршњаци подсетили су госте да он није само поета, већ и добитник тридесетак престижних награда математике, физике и астрономије. Шта се крије у „Албатросу”, „Пешчанику”, Октобру”... открили су књижевни критичар Петар Арбутина и песникиња Милена Исаиловић.

Промоција је зачињена музичким програмом у коме су наступили ученици Музичке школе „Јосип Славенски” гитариста Вања Штулић и виолончелисткиња Тијана Ђорђевић. Вања је на репертоар ставио танго, подсећајући да то није случајно.

– Мој друг Предраг је налик тангу. Све чиме се бави ради са толико страсти, баш као што се плеше ова игра – био је убедљив Штулић.