Београд град отвореног срца

ТЕМА ДАНА
Партизанови навијачи још памте промашени пенал против словачке Артмедије, а многи сматрају да су од тог тренутка његова кола кренула низбрдо. Главни кривац што Партизан није други пут узастопце успео да се домогне најелитнијег фудбалског друштва био је Пјер Боја, фудбалер из Камеруна. Али, Срби брзо заборављају и спремни су да праштају, изјавио је једном приликом Боја за "Политику".
За њим су многе девојке лудовале и за њега кажу да је био прави Дон Жуан. Боја је, свакако, много бољи утисак оставио "ван терена" него на самом игралишту.

Када је стигао у Партизан Сенегалац Дијара се прво срео с Бојом који му је у кратким цртама описао ноћни живот у Београду. Камерунски играч је пуне три године био становник нашег главног града и није доживео ни најмању непријатност због своје боје коже.

Последњих неколико година, од потпуног отварања наше земље према свету, и наши најбољи фудбалски клубови су почели да ангажују стране тренере и играче. Кроз Партизанов дом продефиловали су Немац Матеус, Нигеријац Вест, Пољак Жонса... Од овог лета нови становници Београда су Сенегалац Дијара, Бразилци Жука и Хуго и Португалац Мореира. Црвена звезда се од доласка Драгана Стојковића на њено чело још више окренула страном тржишту.

Сенегалац Ламине Дијара и Португалац Алмами Мореира су у разговору за "Политику" истакли да су дошли у град великог срца.

– Ово је велики град, много већи него Мостар, где сам такође провео неколико лепих година. Одмах сам видео да су људи у Београду добронамерни, срдачни, да је атмосфера на улицама веома добра. Истина, не излазим често али сам за ових месец и по дана успео да обиђем неке сплавове на Сави и Дунаву. То су заиста права места за уживање – каже Дијара.

Иначе, Дијара је добио стан на коришћење од Партизана у близини "Арене", а испод стана је популарни кафић из којег углавном посматра младе Београђане.

– Када видим гужву не силази ми се у кафић, али када гужва прође углавом одем с пријатељима на сок.

Ипак, овде није баш све по његовом укусу. Као, рецимо, храна...

– Морам да признам да ми се српска храна не свиђа. Тешко се привикавам на њу, али захваљујући мојој земљакињи рукометашици Фатуи Гудијаби која готово свакодневно долази у мој стан да би ми спремила храну, ове дане лакше подносим. Можда ћу се ипак навићи на српску храну. Никад се не зна – изјавио је Дијара који каже да због професионалних обавеза ретко излази у град: – Полако упознајем људе и на први поглед Београд ми се веома допада. Свиђају ми се и Београђанке и не бих имао ништа против да овде нађем девојку. Девојке су овде супер.

На питање да ли је у Србији имао проблема због своје боје коже, Дијара одговара:

– Нисам. Видим да ме људи воле, да добро познају фудбал. У Београд сам дошао да напредујем у својој каријери и сигуран сам да нећу имати никаквих проблема.

Португалац Мореира је ових дана добио друштво. У наш главни град дошао му је брат из Португалије.

– Не идем ни у дискотеке ни у кафиће, најпријатније се осећам на сплавовима поред Саве и Дунава. Допада ми се све у Београду, људи су сјајни – истиче Мореира.

Док је носио дрес португалске Боависте Мореира је увек био у центру пажње. Сасвим случајно дошао је у Партизан и како каже – није погрешио:

– Партизан је велики клуб. Права је штета што нећемо играти у Европи, али имаћемо довољно времена да се добро спремимо и следеће године покажемо колико вредимо. У Београду ми највише недостаје девојка.

Овај симпатични младић, који је преко ноћи постао љубимац навијача Партизана о српској храни каже:

– Допада ми се српска храна. Посебно роштиљ.

А о Партизановим навијачима:

– Драго ми је што ме навијачи воле, што смо веома брзо успоставили позитивне вибрације. У Београду ме много тога подсећа на моју земљу а драго ми је што носим "црно-бели" дрес јер сам те боје носио и у мом бившем клубу, Боависти.

Попут свог најбољег пријатеља Дијаре и Мореира је рекао да се у Београду осећа веома сигурно.

– За сада немам никаквих проблема. Боја коже уопште није важна, важно је како се човек осећа. Ја сам само играч. Партизанови навијачи су сјајни а Београд је показао да је град отвореног срца. Ми Партизанови странци осећамо се у овом граду и овој земљи веома сигурно.