Педале и два точка – пречица до слободе

Звук звонцета упозорава шетаче на Ади Циганлији да се склоне с пута петогодишњем Лазару Пантовићу који, подупрт са два помоћна точка, последњих месец дана неуморно окреће педале на стази крај Савског језера.

– Баш брзо вози, нема шансе да га стигнем, па сам решила да му се придружим. И себи сам купила бицикл, па се сад не морам да трчим за Лазом – објашњава своје мотиве за улазак у заједницу двоточкаша мама Биљана.

Тако је братство и сестринство заљубљеника у бициклирање у Београду порасло за још два члана. Из дана у дан их је све више, упркос томе што им је на располагању свега 65 километара повезаних стаза на потезу Марина Дорћол – Ада Циганлија – Земунски кеј – новобеоградски блокови.

Не пада им тешко да се до тог свог „резервата” пробијају кроз саобраћајну гужву, да трпе бахатост и непажњу возача, вазда кивних на бициклисте што им „узурпирају” делић коловоза. До свог циља – Београда у коме ће бициклисти бити равноправни у саобраћају – осим појединачно, возе и под заставама неколико удружења.

„Цикло свет Србија”, „Улице за бициклисте”, „Циклонаут”, „Југоциклинг”... Ко жели да им се придружи, може их наћи на окупу сваке последње суботе у месецу. Они тада чине „критичну масу” – баш тако се и зове манифестација у славу педала и двоточкаша, која је у Београду последњи пут одржана 28. јуна.

На том, 39. окупљању, било је 400 учесника. Од Трга републике, преко Новог Београда до Топчидерског парка. А тамо – дружење, фризби, бадминтон, поло на бициклима...    

– Бицикл је моја пречица ка слободи. Кад ми дојади асфалт, возим кроз шуму, па кад се вратим на улице града, само одмахнем када ми нервозни возачи нешто промрсе кроз зубе – каже Милоје Кнежевић, који за себе каже да је верник бициклирања.

– Организујемо бициклистичке излете и рекреативне вожње и по околини Београда, али има и оних који се одваже на дуге стазе. Двојица мојих пријатеља скоро су се вратили из Италије и Словеније. Моја најдужа вожња био је обилазак Мађарске и Румуније бициклом – каже Иван Пуја, председник удружења „Цикло свет Србија”, и не пропушта да помене Снежану Радојичић, њихову чланицу која већ три године бициклом путује – око света.

После дугих заједничких путовања, напори се брзо заборављају, бол у мишићима умине, а остају успомене и анегдоте.

– Кад изађемо на отворени пут, упућени смо једни на друге, свест о томе учвршћује међусобне везе. Било који квар лакше је отклонити кад имаш неког да ти помогне, јер не можеш носити све делове за бицикл са собом. Да и не говорим колико је битно да ниси сам ако се повредиш – каже Милован Јовановић, „несврстани” бициклиста који се придружује „блоковским” возачима на дужим путовањима.

Фејсбук странице заљубљеника у бицикле редовно се освежавају фотографијама насталим за време групних вожњи и дружења на одмориштима. То је и својеврсна позивница „самосталним бициклистима” да им се придруже.  Можда већ 26. јула у 17 сати на Тргу републике, за када је заказано следеће окупљање „Критичне масе”.

Како најављује Игор Шћеповић из удружења „Улице за бициклисте”, биће то тематска журка. Можда ће се и званично звати „Купаћа критична маса”, јер је на крају вожње планирано брчкање у Савском језеру. Зато се немојте изненадити ако видите бициклисте и бициклисткиње у купаћим костимима...

По Канади средином, у Србији ивицом улице

Удружење „Цикло свет Србија” постоји тринаест година. Према речима председника Ивана Пује, окупља љубитеље спорта и природе, а циљ им је промовисање еколошких превозних средстава, рекреације и бициклистичког туризма. Удружење је имало и „Бајк инфо центар” који је странцима пружао све информације о бициклирању у главном граду. Сада је затворен, надају се, привремено.

– Тренутно је у граду група Канађана из Ванкувера. Изненађени су да је бициклистима код нас на располагању свега метар од ивице пута, док је код њих читав саобраћај подређен бициклу, буквално могу да возе средином коловоза – каже Пуја.

„Жирафе” су у Београду населили Италијани 

„Тал бајк” или „жирафа” је двоточкаш који је „Удружење улице за бициклисте” добило на поклон од италијанских колега, који су неко време боравили у Београду. По узору на овај модел, конструктори из „Каркатаг колектива” направили су још неколико оваквих бицикала, који где год да се појаве привлаче пажњу пролазника.

Игор Шћеповић из „Улица за бициклисте” каже да је најважније савладати технику пењања и силажења са „жирафе”, а балансирање на оваквом двоточкашу није тешко као што би се у први мах помислило.

Пет разлога зашто је добро возити бицикл:

– Успоставља се равнотежа шећера и масти у крви и благотворно дејство на срце и крвни притисак
– Смањује се стрес и подстиче лучење хормона среће – ендорфина
– Педалирање сагорева масноће – бићете виткији
– Ако нисте у кондицији, бицикл је бољи од џогирања, јер велики део ваше масе не носе ноге, већ седиште и гувернал
– Краће релације у центру града прелазе се брже него возилима јавног саобраћаја или аутомобилом, за који је увек тешко наћи паркинг