Кинески Крим

Да ли је могуће да недавни повратак Крима под јурисдикцију Русије постане матрица по којој би, једнога дана, и од највеће земље неко могао да затражи део територије већински насељене неруским становништвом? питају се поједини аналитичари. Они при томе на уму имају, пре свега, ситуацију на Далеком истоку и све већи прилив кинеских грађана у овај део Руске Федерације.

„Ми тренутно говоримо о ’кримском сценарију’, а кроз двадесетак година тај сценарио Кинези могу поновити у Русији. Они ће такође причати о већинском становништву”, каже Леон Тајванс, професор универзитета у Летонији.

Кинези на исток Русије масовно долазе да раде, да улажу сопствена средства у пољопривредну производњу, подизање индустријских погона и производњу оних артикала за које у њиховој домовини не постоје најповољнији услови. Како се показало за кратко време, овај „експеримент” дао је добре резултате и, посебно због пријатељских суседских односа две земље, пробудио наду код многих Кинеза да би управо у Русији могли да започну сопствене послове. Наравно, не прекидајући контакте са матицом.

Да ли је то и пут ка промени етничке структуре у једном од најненасељенијих делова Руске Федерације? како тврди професор Тајванс.

Подсетимо, руска влада практично је одобрила даљу експанзију Кине на Далеки исток. У Москви су спремни да „затворе очи” на масовно досељавање кинеских грађана у тај руски регион уколико се они тамо буду бавили изградњом производних погона, пренео је ових дана дневни лист „Московски комсомолац”.

Први човек руског министарства за развој Александар Глушка подсетио је на саветовању са премијером Дмитријем Медведевом да закон о територијама које захтевају посебан развој претпоставља и привлачење страних инвеститора и радне снаге, наравно, у одговарајућој мери.

Он је навео и пример Хабаровског и Камчатског региона у којима сада живи 27.000 људи, а требало би у будућности да их буде чак милион! То подразумева масован долазак и руске и неруске радне снаге. А заинтересованих има и изван Кине. Ту су, пре свих, јапанске компаније: „Мицубиши”, „Сумитомо”, „Кавасаки”, затим „Даеву”, „Самсунг”, „ЛГ”... које послују у Јужној Кореји. Јапанци су свесни да на руској територији могу да обезбеде изградњу нових погона, запосле јевтину радну снагу (наравно кинеску) и на тај начин растерете своје острво од напетости која се неумитно увлачи у душе житеље Земље излазећег сунца, свесне да њихов привредни бум све више губи дах у уским оквирима сопствене државе.

Масовна миграција Кинеза, па и Вијетнамаца, на руски Далеки исток траје већ двадесетак година. По неким прорачунима, тамо се стално насељених налази већ око 100.000 Кинеза. Ипак, оно што је карактеристично, у овом случају не ради се само о класичном бекству сиротиње у крајеве где би могли лакше да добију посао. Јер, дођоши тамо стижу, практично – на ледину. Сами подижу себи дом, сами покрећу производњу, брину се о својим породицама, стварају нове вредности.

Што се тиче амбиција дошљака из најмногољудније земље, према речима министра Константина Ромодановског, реч је о људима који поштују законе, и који су, пре свега, велики стручњаци у пословима којима се баве.

И руски председник Владимир Путин је својевремено изјавио да је његова земља заинтересована за учешће кинеског бизниса у развоју Далеког истока. По његовим речима, није важно само трговати, него и створити технолошко-индустријске алијансе које ће бити спремне за инвестирање у инфраструктуру и енергетику, заједничка научна истраживања, хуманитарне везе...

Бизнис иде тамо где за њега постоји слободан простор, слажу се стручњаци чије мишљење преноси руски информациони портал „Њузру”. Двадесетих година протеклог века британском бизнису је припадало 40 одсто директних иностраних инвестиција у свету. Потом су главну улогу преузеле САД (1967) са више од 50 одсто светских инвестиција. Све је то пратила и културна револуција. Британци су у употребу убацили телеграф, почели са изградњом железничких пруга у Латинској Америци...

За разлику од њих, амерички бизнис је промовисао идеју „лагодног живота”. Компанија „Келогс” унела је новине у јеловник просечног Американца, а „Кодак” им је подарио могућност да за јевтине паре на филмској траци овековече своју свакодневицу и оставе је у аманет наследницима. Улога Холивуда као центра рекламне индустрије била је у томе пресудна.

Сада је ред дошао на Азију, на део света у којем се другачије размишља, негује традиција потпуно несагласна са западњачком, али чији људи су тековине најсавременије технологије прихватили са невероватном лакоћом. И почели и сами да их усавршавају. Према званичним подацима, бруто производ Азије у светским оквирима је, у периоду од 1984. до данас, са 20 порастао на 28 процената.

Али, вратимо се Криму. Русија је одлуком да врати црноморско полуострво под сопствену надлежност само анулирала одлуку некадашњег совјетског лидера Никите Хрушчова који је ову област 1954, практично, поклонио Украјини, која је тада и сама била саставни део СССР-а.

Са друге стране, долазак Кинеза у Русију је долазак у другу државу, уз дужно поштовање њених прописа и уставних начела. Ово, такође, не значи да су придошли Кинези обавезни да са једнаком страшћу певају руску химну као њихови домаћини. Наравно, од људи који се баве бизнисом то се, углавном, и не очекује.