ЕПС није тражио поскупљење струје

Јавно предузеће Електропривреда Србије није тражило поскупљење струје за 50 одсто, (30 плус 20) нити је Агенцији за енергетику Србије упућен захтев за корекцију, како то налаже процедура, потврдили су јуче и у овом предузећу и у Агенцији. После спекулације појединих медија да ће струја поскупети из два дела за укупно 50 одсто, у Агенцији објашњавају, да нема најава за тако нешто.

Иако се током викенда спекулисао да ЕПС има подршку Министарства финансија за поскупљење струје, због чега се прошле недеље, наводно, расправљало у влади, предлог, да се рачуни увећају, последица је чињенице да ће Србија морати да увози струју и то да унапред плати, за шта ЕПС нема пара.

Да овај „пробни балон” за поскупљење струје има и своје упориште потврђује и чињеница да је ЕПС претрпео велике штете током недавних поплава директне и индиректне због чега мора и мораће да увози струју.

Поплаве су довеле до тога да ће ТЕ „Никола Тесла” у Обреновцу током зиме испоручивати, према процени директора Чедомира Поноћка, за око 30 одсто мање струје у односу на план. Уместо око 90.000 тона колико се у нормалним зимским околностима производило угља, предвиђено је да ће током зиме из „Колубаре” у ТЕНТ долазити мање угља. Протеклих месец дана то је било између 40.000 и 45.000 тона на дан, док би наредних месеци то требало да буде 65.000 тона, што је довољно за око 60 одсто производње те термоелектране.

Србија 70 процената укупне производње електричне енергије добија из угља и 30 одсто из хидро потенцијала, јасно је да ће ЕПС морати, током зиме, више да увози струју, јар је тада и потрошња већа за око 50 одсто него лети.

С обзиром на ове околности, ниво производње угља диктираће ниво набавке недостајуће струје.

Уколико хоће да прође јефтиније, ЕПС би ових дана требало да купује струју јер је сада јефтинија, али и да овај период искористи за пуњење акумулација како би до почетка јесени и грејне сезоне сви капацитети били максимално попуњени. Ту се мисли и на реверзибилну хидроелектрану „Бајина Башта”.

Нико од званичника јуче није могао да прецизира колико ће ЕПС-у бити потребно струје од почетка зиме, те да ће се то знати тек после ревизије.

Јуче се овим поводом одмах огласио и Грански синдикат индустрије Удружених синдиката Србије „Слога” коме овај захтев говори да се ту ради о притиску неког лобија да се ЕПС што пре прода некој од страних компанија

Ово наводно поскупљење представља школски пример да држава никако не сме да прода свој енергетски потенцијал некој од страних компанија, јер би оне формирањем тржишне цене струје наставиле да сламају економску моћ државе. Осим тога могуће поскупљење струје угрозило би ионако лош стандард грађана и државу довело у економски хаос, иако је чињеница да садашња цена струје није економски одржива.

Поскупљењем струје створили би се и тржишни услови за друга поскупљења, а уз најављено смањење септембарских зарада запосленима у јавном сектору и пензионерима до краја године за 10 одсто, настао би прави економски хаос, стампедо цена основних животних намирница и пад стандарда грађана за више од 50 одсто, наводи се у саопштењу „Слоге”.

Чињеница је да држава ништа, међутим, није урадила по питању корпоративизације ЕПС-а, (да одговорност добије своје име у ЕПС-у) о чему в.д. директора ЕПС-а Александар Обрадовић прича већ две године.

Да је ЕПС за ово време из јавног предузећа прешао у акционарско друштво, не би дневно, како је Обрадовић израчунао, губио по 100.000, односно 36 милиона евра годишње. Тај новац уместо што се сада баца, добро би дошао не само за увоз струје, без поскупљења, него би помогао и ревитализацију потопљених копова за које је до сада остало нејасно – јесу ли осигурани или не.