Летње шеме

Давних осамдесетих Зана Нимани мазним гласом певала је песму „Лето”: ,,По граду шетају младићи, нема сумње неки ће ми прићи, а ја добра девојка, не разумем летње шеме, ништа не схватам, ооооо...”

Телевизија са националном фреквенцијом,Б 92,одлучила је да због увођења летње програмске шеме 6. јула не емитује „Утисак недеље”у којој је гост Оље Бећковић требало да буде Иван Тасовац, министар културе и информисања. Емисију у којој је гостовао Владимир Беба Поповић, ауторка „Утиска недеље” завршила је најавом будућег ексклузивног госта.

Ми гледаоци, јавност, можемо да бирамо хоћемо ли, попут добре девојке из песме, рећи да не разумемо летње шеме, поверовати да О. Бећковић не зна до ког датума у јулу јој се емисија емитује, да не зна шта јој у уговору са Б 92 пише, или ћемо у гесту менаџмента Б 92 препознати летњу шему са знаком цензуре, у рефрену.

У земљи у којој нема цензуре,већ постоје само њени синоними, летња шема се кандидује за најновији.

Стављајући на програм филм „Киборг 2” уместо „Утиска недеље”, Б 92 нам је укинуо могућност да коначно видимо и чујемо министра И. Тасовца. Министра који као невидљива сила дејствује по републичким институцијама културе, али јавности не објашњава своје поступке. Можда је Б 92 одлучио да се понаша као „бенседин”, па жели да нас смири, превентивно санира стрес који неминовно собом носи гледање емисије у којој би се, претпостављам, поставила питања у вези с функционисањем институција културе, њихових директора, вршилаца дужности, пропалих и компромитованих конкурса, фестивала, питања у вези са медијима, њиховом слободом и будућим законом о информисању.

Ту изненадну летњу шему можемо да тумачимо и као троструко бацање рукавица у лице. Једне рукавице – ауторки, као знак непоштовања или можда упозорења да је време да „скрати језик”, с обзиром на то да је емисија у којој је гост био Владимир Поповић, на светлост изнела невероватну количину патологије из нашег политичког живота, и подземног и надземног. Друге рукавице – министру, којем се продужава апстиненција од јавности и не уважава ексклузивитет премијерног наступа. Треће – нама, гледаоцима, којима се поставља тест питање над питањима: да ли је летња шема нови синоним за цензуру?

Филм „Киборг 2” већ је био на програму Б 92 у јесењој шеми, 2. новембра 2013. У њему глуми Анџелина Џоли. Можда су у менаџменту користили вагу за мерење гледаности програма и пре његовог емитовања, па је претегнуо тас с репризном Анџелином,а не тас са премијерним Тасовцем?

Шта год да је инспирисало менаџмент на отказивање најављене емисије, тај гест га је представио као некога ко не поштује ни новинарку, ни најављеног госта ни гледаоце којима су теме из културе или медијске сфере битне.

А кога поштује? Неког оглашивача, некога ко је можда повређен и изнервиран наступом последњег госта Оље Бећковић, неког коме је Оља постала жута минута или црвена тореадорска марама због питања која поставља?

Аргумент против става да је реч о цензури може се формулисати и као питање: зашто би Б 92 цензурисала емисију са министром културе и информисања, где је ту логика?

Не знам. Али знам да гест Б 92 даје допринос захукталој перверзној машинерији нашег јавног живота која је у знаку скандала, завера, афера и трача.Трача као олајавања, клеветања, брбљања, „паковања”, „товарења”, спиновања, „конструисања”, „машћења” о неком човеку, појави, ситуацији,догађају. Ко је коме шта рекао?Ко је коме и какву игру наместио?Ко за кога спинује?Ко кога и зашто забрањује?За кога ко римује?Ко кога политички саветује?Ко с ким тргује?Ко је криминалац,а ко поштени полицајац?Ко је чија политичка марионета?Ко је чији политички наследник?Због чега је неко смењен са неке функције?Ко се коме насмејао икакво је значење тог осмеха?Шта ће у ком закону да пише и ко те законе и у чијем интересу заправо смишља и формулише? Сва ова питања вртоглавом брзином се стварају, обрађују, смењују у машини полуинформација, дезинформација, ретко са три стране проверених информација. Ко може ту количину „свега” што нам се дневно сервира да „сажваће”, „свари”, ментално обради?

Смисао тог свеколиког засипања трачевима, заверама и скандалима, препознајем као намеру да људи иоле заинтересовани за друштвена догађања постану као месо у флајш машини: самлевени, раздробљени, унезверени, несигурни. Немоћни да одвоје битно од небитног, истинито од лажног, да дигну руке од покушаја разумевања шта се стварно у земљи дешава, да постану потпуно политички равнодушни.

Херман Брох је писао да је: „Политичка равнодушност сасвим сродна етичкој равнодушности, а тиме у крајњем виду и етичкој перверзији. Укратко политички невини људи налазе се најчешће већ прилично дубоко у домену етичке кривице.”

„Утисак недеље” годинама је драгоцен простор критичког мишљења и тражења одговора на питање шта је истина,а шта обмана кад је реч о темама од јавног интереса. Али да бисмо били летње расположени за нови закон о раду, за све што се дешава у култури, за све у некултури, очигледно је потребно смањити субверзивни простор истине и проширити зону „политичке невиности”.

У летњој шеми нема ни брилијантно духовитог и сатиричног Зорана Кесића. И његова емисија је у пакет-аранжману отишла на летовање заједно са „Утиском недеље”. Колико ће се те две емисије задржати на одмору, хоће ли се појавити у јесењој програмској шеми видећемо. С обзиром на „климатске” промене, лето може да потраје.