Шпански графити

Недавно сам се вратио из Шпаније, где у граду Валдемору, недалеко од Мадрида, прочитах графит на зиду једне зграде: No es la crisis, es el capitalismo – Није криза, капитализам је.Неки најеђени синдикалац или духовити циник хтео је да „објасни“ радничкој класи и народу погођеном тањим новчаницима да њихова невоља не проистиче из светске кризе, него из светског система који не ваља. У истом граду, на фасади друге зграде, други графит: Usаn la crisis contra ti – Користе кризу против тебе.

У овим годинама кризе Марксов „Капитал“ је поново штампан и читан, али колико је то користило да кризу ублажи? Лице и наличје (нарочито наличје) преовлађујућег система у свету је – профит. Он, писао је Маркс, настаје из новостворене вредности, а та вредност из живог рада. Удружи се власник средстава за производњу са производном снагом, створе вишак вредности, из њега се плати надница за обнављање радне снаге за нови циклус, а преко тога је профит за власника. Међутим, нови власници фабрика, стечених кроз буразерске приватизације, или гасе производњу или је вишеструко редукују, чиме се раднику одузима право на рад, на надницу и на стварање профита за газду. У чему је ту власников интерес? Друго, капитал има потребу за све већим профитом, то јест да се новостворена вредност дели све неповољније по надничаре, а све повољније за профитере. Један немачки произвођач понајбољих спортских патика је то постигао отварањем фабрике у Вијетнаму: Вијетнамке раде за 50 евра месечне плате, таман колико кошта и пар патика које произведу. Овако стечен профит има и другу страну: ако су фабрике са Запада пресељене у Азију шта да чини армија радника у, рецимо, земљама Европске уније? Да протестује, разбија излоге и пише графите – што, видели смо, и чини годинама. Хоће ли се само тиме задовољити? А, подсетимо, милиони њих, баш у ЕУ, без посла су.

Питам се како би изгледао нови „Капитал“ да се нешто Маркс по други пут нађе међу нама? Лако би описао затечено стање, али како би објаснио да се некакав „вишак вредности“ ствара без производње, да су огромни профити згрнути на претварању фабричких дворишта у грађевинско земљиште, на лихварским каматама, активирањем хипотека несрећника који не могу да врате кредите и на шпекулацијама друге врсте? А томе се – упркос најавама великих „обрачуна“ – не назире крај.

Новинар и писац