Рударски хлеб с девет кора

Рудник – Рудари Србије обележили су свој празник. Установљен је као сећање на 6. август 1903. године, када су рудари Сењског рудника угља ступили у десетодневни штрајк после велике јамске несреће у којој је страдала читава смена и избацивање с посла тројице рудара. Средишња прослава је одржана на планини Рудник, а домаћин је био Рудник олова и цинка с флотацијом (РОЦ). Ово није највећи, али је сигурно један од најуспешнијих рудника у земљи који је управо приватизацијом, уласком у београдску компанију „Контанго”, пре 13 година, отпочео убрзан и завидан развој.

– Све планирано за првих шест месеци смо извршили и премашили. Ово је преломна година у истраживању нових рудних резерви, открили смо их више него током читаве 2016. године. Припремамо експлоатацију и повећавамо број радника у производњи. У јануару смо свим запосленима подигли плате за седам одсто, а у априлу производним радницима за још 10 одсто, тако да је сад просечна плата у РОЦ-у 55.000 динара, а најбољи копачи зарађују и више од сто хиљада месечно – каже Ацо Илић, генерални директор.

Током преподнева су пред јаму и у флотацијске погоне стигли активни и пензионисани рудари с породицама. Приметили смо много деце и младих који су дошли да виде где им то дедови и очеви зарађују „хлеб с девет кора”. Били су ту и камарати из других рудника у Србији, а у име републичке владе министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, Синиша Танацковић, помоћник министра за рударство и енергетику, и Марина Фуртула, директорка Управе за безбедност и здравље на раду.

На свечаности, у сали самачког хотела, додељено је традиционално признање најбољим рударима Србије. Награде је уручио министар Ђорђевић, а почаствовани су: Драган Станојевић и Зоран Тодоровић (РТБ Бор), Милан Докић и Бора Глишић (Рудник бакра „Мајданпек”), Радомир Кузмановић и Бранислав Милојевић (РМХК „Трепча” Звечан), Владимир Којић и Драган Миловановић из рудника домаћина прославе. Њих је, уз припадајуће награде, њихова фирма наградила још и са по сто хиљада динара. Награде су примили и најбољи у НИС-у и „Нафтагасу”: Мара Халабрин, Драган Завишић и Драган Комленић.

– Већ 37 година управљам тешким возилима на површинском копу у Мајданпеку. Сада је то руски „белаз” чија је носивост 250 тона. Имам 42 године стажа (с бенефицијом) и 56 година живота. Чекам да се коначно донесе закон по којем се пензионерима с навршених 65 година живота неће умањивати пензија због превременог одласка у мировину, па да закључим радну књижицу – рече нам Милан Докић, један од 11 најбољих рудара Србије.

Тај проблем, сада актуелан, дотакао је и присутни председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Вујовић:

– Да није рудара, вратили бисмо се у камено доба. Не смемо дозволити да пензионисани копач у јами или радник у флотацији има мању пензију него књиговођа, а на то су ме, данас, у овдашњој флотацији упозорили радници. Зато рачунамо да ће се, новим прописима, тај одбитак елиминисати после навршених 65 година живота.

Свечаност је искористио и овдашњи Рудник олова и цинка за доделу јубиларних награда својим радницима за верност дугу 10, 20, 30 и 40 година. За 40 година стажа награђен је Милован Николић који, такође, има пун радни стаж за пензионисање, али 63 године живота, па ће радити још две године како му пензија не би била умањена.

За Ресавицу план, за Бор стратешки партнер

На­ша зе­мља у ру­дар­ству има ве­ли­ки про­стор да се раз­ви­ја и Вла­да Ср­би­је ће по­др­жа­ти раз­вој ове при­вред­не гра­не. То је из­ја­вио ми­ни­стар ру­дар­ства и енер­ге­ти­ке Алек­сан­дар Ан­тић, ко­ји је, по­во­дом Да­на ру­да­ра, об­и­шао Јав­но пред­у­зе­ће за под­зем­ну екс­пло­а­та­ци­ју угља „Ре­са­ви­ца”. Он је том при­ли­ком на­ја­вио и да би до кра­ја го­ди­не тре­ба­ло да у са­рад­њи са Свет­ском бан­ком бу­де го­тов план ре­струк­ту­ри­са­ња, ре­ор­га­ни­за­ци­је и фи­нан­сиј­ске кон­со­ли­да­ци­је тог пред­у­зе­ћа. Ми­ни­стар је ис­та­као и да се во­де раз­го­во­ри за про­на­ла­же­ње стра­те­шког парт­не­ра за Ру­дар­ско-то­пи­о­ни­чар­ски ба­сен „Бор” ко­ји, ка­ко ка­же, по­зи­тив­но по­слу­је.

Ру­да­ри су Ан­ти­ћа до­че­ка­ли уз по­га­чу и со. Ми­ни­стар је, ка­ко ја­вља Тан­југ, том при­ли­ком ру­да­ре Слу­жбе за спа­са­ва­ње у Ре­са­ви­ци – оде­ве­не у све­ча­не ру­дар­ске уни­фор­ме – по­здра­вио тра­ди­ци­о­нал­ним стру­ков­ним по­здра­вом „Срећ­но”, а они су му по­кло­ни­ли ру­дар­ски штап. Че­сти­та­ју­ћи им њи­хов дан, Ан­тић им је по­же­лео да свој, мо­жда и нај­те­жи по­сао, ра­де у што бо­љим усло­ви­ма да бу­ду по­што­ва­ни и да се жи­ви и здра­ви вра­ћа­ју с по­сла.

Ис­ти­чу­ћи да је др­жа­ва ус­пе­ла да са­чу­ва Ре­са­ви­цу, он је на­вео да је то пред­у­зе­ће би­ло на ко­ле­ни­ма због број­них про­бле­ма од­ра­ни­је, „пре све­га ве­за­них за смен­ски рад ко­ји су па­ра­ли­са­ли рад ове ком­па­ни­је”.

„Суд­ски из­вр­ши­о­ци су пре­ти­ли да фир­му уга­се. У до­го­во­ру са син­ди­ка­ти­ма при­сту­пи­ли смо ре­ша­ва­њу тог про­бле­ма. Вла­да је по­др­жа­ла ’Ре­са­ви­цу’ и обез­бе­ди­ла сред­ства да се тај смен­ски рад ис­пла­ти”, об­ја­снио је Ан­тић, до­да­ју­ћи да је то пред­у­зе­ће од стра­те­шког зна­ча­ја јер се ње­го­ви руд­ни­ци на­ла­зе углав­ном у не­раз­ви­је­ним де­ло­ви­ма Ср­би­је. План за Ре­са­ви­цу, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, тре­ба­ло би да по­ка­же ко­је ја­ме ви­ше не­ма­ју одр­жи­ве ре­зер­ве угља и ка­ко ре­ша­ва­ти пи­та­ње тих ја­ма.

„Циљ је да се у пр­вом ко­ра­ку по­диг­не про­из­вод­ња за 200.000 до 250.000 то­на угља го­ди­шње, с иде­јом да се вр­ло бр­зо пре­ба­ци ми­ли­он то­на, што би већ био озби­љан ис­ко­рак”, на­вео је Ан­тић.

Го­во­ре­ћи о РТБ „Бор”, он је пре­ци­зи­рао да се раз­го­ва­ра с ком­па­ни­ја­ма из Ки­не, Ру­си­је и Ка­на­де ка­ко би се на­шао парт­нер ко­ји би у на­ред­них не­ко­ли­ко го­ди­на мо­гао да уло­жи и до ми­ли­јар­ду евра. Ан­тић је на­вео да ће тај ба­сен ову го­ди­ну за­вр­ши­ти с ви­ше де­се­ти­на ми­ли­о­на евра до­би­ти.