Пресуда поништена, дете у Белгији

Истина је у Великој Плани изашла на видело, и поред напора запослених у тамошњем Општинском суду да од јавности сакрију разлог што је судија овог суда Марији Арсенијевић-Тодоровић из села Сараорци привремено одузео седмомесечну бебу. Окружни суд у Смедереву поништио је решење судије Дејана Русалића који је бебу рођену у браку Гордана Тодоровића и Марије Арсенијевић привремено поверио оцу уз образложење да је мајка члан верске организације Јеховини сведоци. Суд у Смедереву је, као другостепени, утврдио да је привремена мера донета "без релевантних доказа". Овај суд утврдио је да су прекршене норме домаћег законодавства и принципи Европске конвенције о људским правима, која забрањује дискриминацију по основу вероисповести. Судија Дејан Русалић, који је ове године иначе проглашен за једног од десет најбољих младих делилаца правде у Србији, водио је поступак за развод брака Тодоровићевих. Тај поступак није био завршен када је Русалић, прихватајући мишљење Центра за социјални рад у Великој Плани одлучио да бебу привремено додели оцу на старање. Отац је дете одмах одвео у Белгију, а мајчин адвокат је одлучио да затражи помоћ јавности.

И судија Русалић и запослени у суду и Центру за социјални рад прво су порицали да је чињеница да је Марија члан Јеховиних сведока, верске организације коју у нашем друштву сматрају сектом, прави разлог што је дете додељено оцу. Пуне две недеље запослени у овим установама позивали су се на тајност података, на поверљивост поступка и службену тајну, упорно понављајући да припадност Јеховиним сведоцима није играла одлучујућу улогу. Сада се, ипак, испоставило да нису били искрени и да су само настојали да прикрију разлоге својих одлука.

Смедеревски суд је утврдио и да се Центар за социјални рад у Великој Плани огрешио о правила професије у предлогу да дете привремено одузме мајци јер није доставио ниједан доказ да је она неподобна, осим штурог указивања на њено верско опредељење које би, наводно, према њиховим оценама, штетило детету. Суд у Смедереву је у образложењу поништења одлуке подсетио да се мера о привременом поверавању малолетног детета доноси "једино у случају да би се спречило насиље и обезбедио минимум егзистенције". Смедеревско судско веће указало је и на чињеницу да одузимање детета тог узраста од мајке захтева изузетно оправдање.

Ова одлука вишег суда је, међутим, слаба утеха за мајку која је одвојена од своје бебе. Привремена мера је укинута, али Марија Арсенијевић не може да види своју седмомесечну девојчицу зато што је њен супруг одвео дете у Белгију. Наша амбасада у Бриселу обавештена је о читавом случају, али још нема информација о томе да ли је нешто предузето да дете буде враћено у Србију. Јер, један родитељ не сме одвести дете у иностранство без сагласности другог родитеља, а отац бебе је управо то урадио.

Јавност би, сасвим сигурно, остала ускраћена за детаље овог несвакидашњег судског преседана да их није открио адвокат Стеван Јанковић. Он је рекао новинарима да је седмомесечна беба мајци одузета само на основу штуре и недовољно уверљиве тврдње Центра за социјални рад у Великој Плани да је она припадник Јеховиних сведока. У изјави коју је дао "Политици", адвокат Јанковић је тврдио и да је судија Дејан Русалић, који је донео привремену меру, одлуку да бебу додели оцу Гордану Тодоровићу донео на рочишту на које његова клијенткиња није била позвана.

– Гордан је Марији узео сва документа и када је био сигуран да она због тога ништа не може да уради дете је одвео у Белгију без њеног знања – рекао је Јанковић у изјави за "Политику".

Општински суд у Великој Плани, ни после бројних прозивки и питања, није нашао за сходно да се обрати јавности и образложи које је доказе ценио када је доносио овакву одлуку. Бојажљиво и без конкретних одговора, суд је тек после недељу дана издао саопштење у којем се наводи да је судско веће одлуку о поверавању детета оцу донело на основу извештаја стручног тима Центра за социјални рад у Великој Плани, састављеном од психолога, социјалног радника и правника. Суд је сматрао и да је, како се наводило у саопштењу, донета одлука која је најбоља за дете. Нигде, међутим, суд није прецизније навео шта су то чланови тима Центра за социјални рад утврдили што је утицало да судија Расулић донесе одлуку да седмомесечну бебу привремено додели оцу на старање.

Судије у Великој Плани, са којима смо разговарали, нису објасниле шта је то што је утицало да седмомесечну бебу, за коју се претпоставља да је мајка још доји, доделе оцу, а да бракоразводна парница није окончана.

Директор Центра за социјални рад у Великој Плани Драгана Грујић рекла је за наш лист да је стручни тим Центра доставио своје мишљење суду на основу чињеница до којих су дошли приликом посета на терену, али и током разговора који је у просторијама Центра обављен са супружницима. Због "заштите интереса учесника у бракоразводној парници" и под изговором да је садржај предмета "службена тајна", Грујићева је објаснила да податке до којих је дошао Центар не сме да обелодањује.

– Мислим да је грешка суда у томе што је слепо прихватио став Центра за социјални рад – каже за "Политику" адвокат Божо Прелевић. – У конкретном случају суд је морао да, ако му се мишљење Центра за социјални рад није учинило логичним, путем вештака психолога, утврди тачност његових тврдњи. Требало би да се испита и подобност особља из Центра које је дало овакво мишљење с обзиром на то да су запослени у овим институцијама најподложнији корупцији јер нема ко да их контролише – каже Прелевић.

Одлуку о старатељству у поновљеном поступку доносиће исти судија који је потписао и претходно решење, дакле исти онај судија који је без релевантних доказа, како је утврдио другостепени суд, донео привремену меру да се старатељство над седмомесечном бебом привремено додели оцу.

– То што ће исти судија да води поступак не мора да представља никакав проблем – сматра адвокат Прелевић. – Њему је Окружни суд у Смедереву децидно наложио оно што мора да уради у поновљеном поступку.

Да верско опредељење не може бити основ за одузимање детета, указује и пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру о којој је наш лист писао прошле недеље. Стразбур је оборио пресуду Врховног суда Аустрије којом су деца једне домаћице из места Гаисау додељена оцу због тога што је мајка припадник Јеховиних сведока. Наведено је да је отац посебно нагласио да његова бивша супруга неће дозволити да њихова деца, ако то буде потребно, добију трансфузију крви. Међутим, како је наведено у образложењу одлуке, "уколико нема родитељске дозволе за медицински неопходну трансфузију крви било ком детету, таква дозвола може се добити на основу судске одлуке уз складу са чланом 176. Грађанског законика". Дакле, родитељ који је члан Јеховиних сведока заправо, према аустријском праву, не може одлучити да деца не добију трансфузију крви зато што његова вера то не дозвољава.

Суд за људска права у Стразбуру је навео да сви људи једнако уживају грађанска и политичка права независно је од верских уверења, као и да вероисповест не може представљати препреку за вршење грађанских обавеза, као што је родитељство.

-----------------------------------------------------------

Бебе се не раздвајају ни од мајки у затвору

Само у 20 одсто случајева старатељство се додељује оцу

Првом општинском суду у Београду током прошле године поднето је 668 захтева за развод брака од којих је у 80 одсто случајева суд донео и одлуку о старатељству над децом. Према речима Весне Секулић, судије и портпарола овог суда, само у малом броју случајева, око 20 одсто, суд старатељство додељује оцу.

- У 80 одсто случајева старатељство над децом је додељивано мајци - прецизира судија Секулић. - Ситуације у којима се старатељство додељује оцу су изузетне, а то се дешава у случајевима када се утврди да је мајка психички болесник или наркоман. Приликом доношења одлуке суд прибавља и цени мишљење надлежног Центра за социјални рад. И у случајевима када се супружници, пре или током бракоразводне парнице, споразумно договоре коме ће "припасти" дете, суд је дужан да од Центра за социјални рад прибави мишљење.

Одлука о старатељству се, према речима Секулићеве, базира на основу мишљења Центра за социјални рад. У њиховом тиму су психолог, социјални радник, педагог и правник. Када мишљење Центра буде достављено суду, а потом и предочено супружницима, они имају право да предложе суду друге доказе за које сматрају да би им били од користи.

Да се мајке само изузетно раздвајају од деце потврђује и чињеница да су бебе осуђеница у женском затвору у Пожаревцу заједно са мајкама до првог рођендана. Оне се рађају у пожаревачком породилишту, али прву годину живота проводе иза затворских решетака, без обзира на то што су њихове мајке осуђене због тешких кривичних дела. Према подацима које смо добили у Управи за извршење заводских санкција, у женском затвору постоји посебно одељење, такозвано породилиште, у коме су смештене осуђенице са бебама.

- На издржавању казне тренутно се налази једна осуђеница која има седмомесечног сина и он је смештен заједно са њом - каже за "Политику" Саша Вукадиновић, начелник Управе за извршење заводских санкција Министарства правде. - Законом о извршењу кривичних санкција одређено је да осуђена жена која има дете може да га задржи до навршене прве године живота. После тога родитељи споразумно одлучују да ли ће дете поверити на чување оцу, осталим сродницима или другим особама.

До сада, како истиче Вукадиновић, није било захтева да се дете пре истека рока од годину дана, додели оцу на чување.

Новинари "Политике" су у пожаревачком затвору правили и репортаже о мајкама са бебама. Међу њима је било оних које су осуђене за нека лакша имовинска кривична дела, али и оних које су починиле убиство. Једна осуђеница која је убила своју свекрву и "оставила" мужу два сина, на издржавању казне је "започела нови живот" и, после тајних сусрета са једним осуђеником, родила још једног дечака.