ФОН брани докторат Малог, Унион проверава Шапићев

Докторски рад градоначелника Београда Синише Малог научно је валидан, тврде на Факултету организационих наука, док ће докторску тезу председника општине Нови Београд Александра Шапића разматрати независна комисија како би утврдила да ли је заиста реч о плагијату. На Дан науке професори Факултета организационих наука и Универзитета „Унион” јуче су разматрали научни допринос Малог и Шапића бавећи се њиховим докторским тезама одбрањеним на њиховим високошколским установама, а које је група аутора у текстовима на сајту „Пешчаника” прогласила плагијатом. Тако су после министра полиције Небојше Стефановића још двојица функционера критикована да су преписали делове својих докторских радова.

Сенат Универзитета „Унион” одлучио је да као одговор на наводе да је Шапићев рад „Карактеристичне активности маркетинг односа у функцији интереса индивидуалних потрошача” плагијат, формира комисију која ће га анализирати. Она би требало да буде састављена од професора са Универзитета „Унион” и колега са других универзитета.

Докторат Синише Малог прошао је сву процедуру предвиђену одредбама које подразумевају докторске студије, изјавио је за Танјуг декан ФОН-а Милан Мартић. Он је истакао да је докторат Малог био доступан јавности месец дана пре одбране и да није примљена ниједна примедба.

„Не постоји одредба о дозвољеном обиму цитата у једном научном раду, а при изради доктората не само да је пожељно, већ је и неопходно консултовати широку стручну литературу, што подразумева и разматрање туђих доприноса у вези са постављеном тезом. Основни критеријум при вредновању валидности једног докторског рада је постојање и одбрана оригиналних научних доприноса, што поменути рад садржи. Стручна комисија је, дакле, на основу свих релевантних критеријума, утврдила да је докторат научно валидан”, закључио је Мартић.

Текст са сајта „Пешчаника” испод којег пише да је име аутора текста склоњено на његов захтев, оптужује градоначелника Београда да је преписао 33 одсто свог докторског рада под називом „Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије”. Професорка др Вера Дондур, председница Националног савета за науку и технолошки развој, није оптимиста да је ово крај оптужби за плагијате.

– Нажалост, не верујем да ће се на овом завршити, мислим да ће оваквих случајева бити још – напомиње професорка Дондур у разговору за наш лист.

Уосталом, на последњој седници Ректорског савета Конференције универзитета Србије (КОНУС) могло се чути да годишње вероватно има између 100 и 200 сумњивих докторских радова.

Констатујући да је за њу несхватљиво да неко може да се бави науком у слободно време, професорка Дондур понавља да појединачним радовима могу да се баве само универзитети, а да одговорност за њихов садржај и квалитет сноси пре свега кандидат. Синиша Мали је, на пример, на последњој страници свог доктората, што је уобичајена процедура, потписао изјаву о ауторству којом је парафирао, између осталог, да је докторска дисертација резултат сопственог истраживачког рада, као и да није кршио ауторска права и користио интелектуалну својину других лица.

– Докторат је самостални, подвлачим самостални, научноистраживачки рад кандидата који као резултат има научну новост. Одмах после кандидата, одговорност за квалитет тезе сноси ментор. Он ради са кандидатом и одобрава да је теза готова, завршена, да има све потребне елементе – рекла је професорка Дондур.

Иако се Конус, који окупља све декане државних и приватних универзитета, јуче прогласио ненадлежним за изјашњавање о докторату Небојше Стефановића, универзитетске власти спремају свој одговор за јавност. Комисија коју су оформили Национални савет за високо образовање, Национални савет за науку и технолошки развој и Комисија за акредитацију користећи доступне базе података о докторандима и програмима докторских студија, као и кроз контакте са самим факултетима, даће до јесени генерални преглед докторских студија. Једна од мана, међутим, позната је већ сада: не постоји јасна законска процедура за случајеве плагијата.

– Не зна се ко покреће поступак, како реагује, какве су санкције, тај део механизма мора да се инсталира. Велика је мана и што нема нарочитих санкција за ментора који покаже неодговорност – каже професорка Дондур.

У Србији је, како је објаснила наша саговорница, осамдесетих година прошлог века било око 300 доктора наука годишње, њих 600 евидентирано је 2005. године, да бисмо данас стигли до броја од више од 1.300 оних који докторирају на годишњем нивоу.

– Не можемо да говоримо о хиперпродукцији, јер се број доктора наука и у свету повећао. Инсистира се на томе да тај број расте, а Европска унија сматра да на својих 500 милиона становника треба да има милион нових доктора наука. Није, дакле, проблем број оних који су докторирали, већ квалитет, и на томе треба да порадимо – истакла је професорка Дондур.

Јелена Чалија