Модерна фасада као псеудоурбана конзерва

Ужице – Недавно је обновљена фасада Градског културног центра (бившег Дома војске) у Ужицу. Савременим решењем и материјалом, у склопу вишегодишњих послова уређења целе ове зграде, нови лик добили су доскора запуштени и оронули зидови тог давнашњег објекта на Тргу Светог Саве, у најужем градском језгру.

Ово здање из педесетих година, иначе, припада амбијенталној целини трга, заједно са оближњом црквом Светог Ђорђа, старом Јокановића кућом, хотелом „Палас“ и зградама школа, што је евидентирано и у надлежном Регионалном заводу за заштиту споменика у Краљеву.

Па, како то већ бива, о новом изгледу здања чују се сада различита мишљења Ужичана. А пажњу привлачи то што се о новом лику ове зграде изјашњавају и стручњаци.

Један од оних који критички на урађено гледају, па и на озбиљне пропусте указују, јесте архитекта Алекса Цигановић из Републичког завода за заштиту споменика. Родом Ужичанин, Алекса је саветник у том заводу, са више референтних конзерваторских пројеката на споменицима културе од изузетног значаја код нас и у иностранству.

– Како сам утврдио у надлежном заводу за заштиту споменика културе у Краљеву, за реконструкцију тог објекта нису утврђени конзерваторски услови за предузимање мера техничке заштите. То је било обавезно према Закону о културним добрима, јер се предметна зграда налази у оквиру амбијенталне целине Старо Ужице – напомиње архитекта Цигановић.

Он оштро критикује овакав изглед фасаде, назвавши то некултуром културе.

 – Фасада и основна архитектонска својства зграде познатије као Дом војске уништени су скорашњом реконструкцијом за потребе Градског културног центра. А време настанка овог здања није побудило ни најмању запитаност онога који је од овог високог поратног модернизма направио једну сиву, псеудоурбану конзерву. Није схватио ни то да је ово здање архитектонско-урбанистички комплемент Вишој техничкој школи, са североисточне стране Трга Светог Саве. Нити је сањао колико је ово здање антиципирало побуну поратних архитеката нове генерације, окренутих прозападној модернизаторској деидеологизацији, а против социјалистичког естетичког реализма и „стаљинских инжењера душа“ – упозорава овај стручњак, додајући да је баш ова зграда пре ужичког главног трга записала на лицу ужичке вароши отклон од идеолошког идеализма.

– То здање је било вредно, с фасадом у белом вештачком камену, застакљено брушеним стаклом, а сада је са металном алукобонд фасадом постао објекат „већ виђен“ у наметнутој баналности – истиче Цигановић, па се, уз то, пита где су и код кога завршиле вредне уметничке слике, као и бронзане скулптуре аутора Ота Лога и Лојза Долинара које су пре почетка рада Градског културног центра биле у холовима зграде Дома војске.

Питања о томе и обнови фасаде поставили смо Борису Тодоровићу, садашњем директору ужичког Градског културног центра. Он каже да је бивша зграда Дома војске, на око 2.500 квадрата (са баштом), затечена у девастираном стању.

– Све ствари из ње су биле однете, унутрашњи зидови голи, чак и радијатори скинути, а фасада није ни постојала. Што се тиче радова на фасади, они су уговорени и утврђени још пре мог доласка на директорско место. Град Ужице потписао је о реновирању фасаде уговор са републичким Фондом за заштиту животне средине. Већ је и пројекат био урађен, скела постављена, знао се извођач радова и како ће све изгледати. Та скела је дуго стајала, да би се прошле године послови интензивирали. Моја дужност као директора била је да се започети посао доврши и то је остварено. Иначе, пројекат је, колико знам, радила архитекта Драгана Кнежевић из Ужица – рекао нам је Тодоровић.

Питали смо и Драгану Кнежевић да прокоментарише критике на рачун изгледа здања, али нам је она само кратко рекла:

– За тај посао сагласност је дала урбанистичка служба града. Све је рађено по пројектном задатку овереном од инвеститора.

Б. Пејовић