"Просвета" добила новог директора

Управни одбор београдске "Просвете" донео је одлуку да нови директор ове издавачке куће буде Зорица Мијић, правница и бивша директорка панчевачке фабрике сијалица "Тесла", "експерт за предузећа са негативним капиталом". Зорица Мијић је изабрана између кандидата: Љиљане Шоп, Александра Југовића и Мирољуба Јоковића, а избор значи почетак у оквиру предстојећих промена – приватизације и продаје, у овој издавачкој кући која наставља традицију Издавачке књижарнице Геце Кона још од 1901. године.

Како сазнајемо од председника Управног одбора "Просвете" и шефа Сектора за развој малих и средњих предузећа у Министарству привреде Ђуре Кромпића, Зорица Мијић још није званично проглашена за директора "Просвете" јер, по закону, жалбени рок траје осам дана. Ако жалбени рок  протекне без приговора, већ средином следеће недеље Зорица Мијић биће званично именована за генералну директорку "Просвете". Уколико жалби ипак буде, сазнајемо од нашег саговорника, Скупштина предузећа надлежна је за решавање по жалбеном поступку.

О начину избора Зорице Мијић Ђура Кромпић каже да није било речи о класичном надгласавању и да је одлука донета демократским дијалогом чланова Управног одбора, а оно што је најважније јесте да се руководило принципом да директор није "усамљен на свом трону".

– Ми се нећемо уплитати, јер наш посао није да арбитрирамо у име државе која у "Просвети" има 98 одсто капитала, већ да омогућимо што боље услове за менаџерски тим. Оваквом избору директора приступили смо управо због оног најважнијег, менаџерског, дела који треба да буде најважнији у предузећу. Наш концепт није да једна личност буде "звезда вечери", већ да то буде тимски рад, па ће тако директорка у свом сталном оперативном саставу имати неколико стручњака који ће се бавити само стручним делом рада у предузећу. Сматрамо да је тимски рад једини који може да опорави "Просвету", а запослени, пре свега, треба да препознају заједнички интерес у добром пословању фирме, каже Кромпић, додајући:

– Запослене једноставно треба судбински везати за резултате пословања и њихова мотивисаност мора бити побуђена на све могуће начине. Решење може да буде и смањење броја запослених кроз одређене социјалне програме који се примењују у сваком предузећу које се приватизује, а приступа се и отпусту дугова.

О сложеном процесу приватизације "Просвете" Ђура Кромпић каже:

– Посао нас тројице, које је влада поставила у "Просвету", је да тај процес буде обављен у што краћем року. Интерни је циљ да до краја ове године доведемо све параметре у један идеални склоп, и да онда започнемо завршну фазу приватизације. Очекујемо да ће на предстојећем Београдском сајму књига "Просвета" имати успеха, и да ће уз нови приступ тржишној економији унапредити продају. Тако планирамо да већ у првом кварталу следеће године "Просвета" буде довољно снажна да самостално иступи на тржишту.  

Према Кромпићевим речима о досадашњем неуспешном пословању у "Просвети" говори и податак да су и сами њени акционари имали мало поверења у своје предузеће и да су у два круга приватизације купили само два одсто акција. "Занимљиво је да ми који смо дошли са стране имамо далеко више поверења у `Просвету` него они који су је годинама градили", објашњава Кромпић.

Постојање више од једног синдиката у "Просвети", њихово стално гложење између себе и устремљеност на промену директора и Управног одбора Ђура Кромпић објашњава као општу причу наше историје:

– У свету синдикати се боре само за једну једину ствар, а то су права њихових чланова. Наши синдикати су заборавили да нису део Социјалистичког савеза радног народа и не треба да бране власт од радника, већ управо обрнуто. Своје чланове заштитиће, пре свега, уколико их упуте у то шта значи власничка трансформација, шта значи акција и како се њом контролише будућност предузећа и властита будућност.

Ђура Кромпић истиче досадашњи несумњиви реноме "Просвете", који продајом не сме бити угрожен:

– "Просвета" као гигант има бенифицију коју мањи издавачи немају а која, осим комерцијалног дела, може да има образовну и едукативну улогу, и да у будућности тежи одржавању барем постојећег нивоа едукације читалаца. "Просвета" мора да креира стандарде, не сме да се повлачи ка туђим мерилима. Мора да буде центар и "шампион" око кога се врте други издавачи. И то је сигурно оно што ће будући власник урадити.

--------------------------------------------------------------------------

Нова комуникација са читаоцима

У овом тренутку Кромпић издваја превасходни циљ постављања "Просвете" на чврст ослонац, како би на тржишту вратила бар део "колача" који је имала и изгубила.

– Два пута вам више времена треба да повратите оно што сте некада имали. То значи комплетно приступити новој идеологији комуникације са читаоцима. Не сме се чекати у продавници или канцеларији на случајне пролазнике, тражња се мора активно креирати, провоцирати чула читалаца. Интернет мора да уђе у свест и подсвест једног издавача, а места масовног окупљања читалаца и мега центри циљ су комерцијалне мреже издавачке куће. Управни одбор стимулисаће код сваког менаџера у "Просвети" нови и креативни приступ тржишту, а непродате књиге које стоје по магацинима, опет ће по законима тржишта, добити најбољу могућу цену, макар и по цени штампања, објашњава наш саговорник.