Биста великана Драгољуба Јовановића

Пирот – Jуче, на Велику Госпојину, Пироћанци су, бар делом, почели да исправљају историјску неправду нанету професору Драгољубу Јовановићу, великану и научнику, откривајући његову бисту на тргу код чесме Гушевице. У присуству његове ћерке Бојке, грађана и представника локалне власти, бисту – рад Павла – Паје Ристића – открили су председник општине Владан Васић и професор Правног факултета у Београду Јовица Тркуља. Васић је рекао да је ово посебан тренутак за Пироћанце, док је Тркуља говорио о животу и раду Драгољуба Јовановића.

Јовановићева осамдесетшестогодишња ћерка Бојка кроз сузе говори за "Политику" о страдању свога оца од када је почео са политичким деловањем:

– Срећна сам што су се сетили мога оца, страдалника и великог борца. Девет година посећивали смо га сваке недеље у затвору у Сремској Митровици и гледали његове муке, а он је налазио снагу да и нас бодри да све недаће издржимо. Болна је неправда, али од заборава нема страшније казне – истиче Бојка Дамјановић.

Драгољуб Јовановић рођен је крајем деветнаестог века у околини Пирота. Докторирао је на Сорбони, био професор на београдском Правном факултету и сигурно је најзначајнија политичка личност у историји Пирота и један од највећих интелектуалаца свога доба. Предратна власт га је прогањала због његових левичарских ставова, а послератни комунистички режим га је осудио на деветогодишњу робију, због његових тврдњи да је будућност земље у вишепартијском систему и тржишној економији.

И у Пироту је прошао пут од обожавања до батинања – 1939. године је овацијама дочекан по повратку из затвора, а седам година касније, баш на Велику Госпојину, пиротски комунисти су га претукли и оставили насред улице. Биста је постављена близу моста, где су комунисти планирали да га баце у Нишаву, али су га спасли пријатељи.

Јовановић је доживео и велику почаст да говором отвори свечано заседање Скупштине Шпаније 1938. године, када се придружио шпанским републиканцима у тамошњем грађанском рату. У Француској је увек могао да пронађе уточиште и стално је позиван, али и поред свих недаћа остајао је у Србији доследно и искрено се борећи за своје идеје.