Трагови убиства Политковске

Врховни тужилац Русије Јуриј Чајка саопштио је у понедељак новинарима да је убиство угледне новинарке Ане Политковске у потпуности разрешено, да су сви његови извршиоци похапшени, али да су налогодавци још увек ван домашаја руских органа безбедности – негде у иностранству. Као што се претпостављало, разлог за ликвидацију Политковске било је њено писање о дешавањима у Чеченији, посебно о улози у њима појединих (садашњих и бивших) припадника руских безбедносних служби, али и несумњив покушај дискредитације највишег руководства државе.

Мада је већ ухапшено једанаест људи, од којих се тројица браће Махмудов – Тамерлан, Џабраил и Ибрахим (пореклом Чечени) – сумњиче да су директни организатори и извршиоци, јасно је да без привођења правди људи из сенке, оних у чијим је главама скован злочин, случај Политковске неће бити закључен. А до њих руски органи гоњења, по свој прилици, сами неће моћи да дођу.

Полицајци као дипломате

Случајно, или не, Министарство унутрашњих послова Русије објавило је у понедељак да је председник државе Владимир Путин потписао указ према којем се овој служби дозвољава да у руска дипломатска представништва у свету упути своје људе. Реч је о четрдесет једној особи чији задатак ће бити да ван граница домовине, наравно у дипломатским оквирима и током додељених им мандата, обављају одређене послове полицијског карактера.

Разлог за овакво одобрење свакако треба тражити у чињеници да са појединим државама (на пример Великом Британијом) Русија никако не може да нађе заједнички језик при спровођењу истражних радњи над особама осумњиченим да су умешане у недозвољене радње, па чак и у убиства. Чињеница да Британцима на памет не пада да чувеног избеглог олигарха, и осведоченог преваранта, Бориса Березовског испоруче Русији, као и то што из Москве одговарају једнаким неизручењем Британији Александра Луговоја, осумњиченог за ликвидацију бившег шпијуна Александра Литвињенка, целу ствар доводи до апсурда.

На конференцији за новинаре у понедељак Јуриј Чајка је изјавио да резултати досадашње истраге убиства Политковске, али и бившег заменика председника Централне банке Русије Андреја Козлова, као и уредника руског издања часописа "Форбс" Пола Хлебникова, указују на могућег заједничког налогодавца. Циљ свих поменутих ликвидација, како каже Чајка, био је да се "дестабилизује ситуација у земљи, измени уставни поредак, Русија увуче у кризу, врати на бивши систем управљања у којем су све решавали новац и олигарси, да се дискредитује руско руководство и испровоцирају притисци из иностранства на челне људе у држави". На директно питање новинара да ли у том смислу мисли на Бориса Березовског, министар, међутим, није желео да одговори.

Ипак вреди поменути да је колико пре неки дан самоизгнани олигарх, поново преко страница лондонског листа "Сандеј тајмс", наставио да дели лекције Западу како на најједноставнији начин да се реши руског председника Владимира Путина и његовог режима. Не треба ни сумњати да је Березовски, који је у време владавине председника Бориса Јељцина важио за "сиву еминенцију" Кремља, преко сопствених извора на време био упознат са оним што ће новинарима обзнанити Јуриј Чајка. Поновљени позив на рушење Путиновог режима може се стога схватити као маневар смишљен да "покрије" саопштење руског министра полиције.

Заштићени Березовски

Подсетимо, убиства новинара донела су Русији и те како негативан печат. Од распада Совјетског Савеза 1992. званична бројка страдалих посленика седме силе достигла је 219. Већина ових убистава никада није разјашњена, а иза њих стоје налогодавци како из најмрачнијих мафијашких кругова тако и одређене снаге у оквирима јавних служби које су се у процесу реструктуризације руске државе осетиле угрожене. 

Нема сумње да ће хапшење 11 осумњичених за убиство Политковске отворити, нове расправе о томе по чијем налогу су они, као и убице Козлова и Хлебникова..., заиста, деловали. Тешко је поверовати, на пример, да ће Британци прихватити било какав доказ о умешаности Бориса Березовског у неки од поменутих случајева, из простог разлога што би то било и доказ да су све време, и свим државним средствима, штитили најобичнијег криминалца. Уосталом, чак ни Џон Мејџор, док је био шеф британске дипломатије, није успео да издејствује одузимање избегличког пасоша руском олигарху.