И „танке” фирме привлачне странкама

Без обзира на то што су предузећа у реструктурирању у проблемима до гуше, притиснута дуговима и лошим пословним резултатима, она су и таква каква јесу веома привлачна странкама на власти. И свака гледа да има свог човека у надзорним одборима.

Али када партијски кадрови заседну у фотељу често забораве да те своје функције пријаве Агенцији за борбу против корупције и од ње затраже дозволу за умножавање функција. Шта год били – народни посланици, градоначелници, председници општина, градски одборници, директори предузећа...

У Агенцији за борбу против корупције децидно наводе да су сви функционери дужни да јој поднесу захтев за давање сагласности за истовремено обављање више јавних функција, и то у року од три дана од дана именовања на другу јавну функцију.

Па и на јавне функције у скупштини или надзорним одборима предузећа у реструктурирању. Уколико функционер не затражи сагласност за вршење друге јавне функције, каснија дужност му престаје по сили закона.

Међу малобројнима који су своје ангажмане уредно пријавили је некадашњи министар грађевине Бранислав Ивковић и садашњи члан СНС. У имовинској карти је навео да као професор Грађевинског факултета прима 101.000 динара.

Потом да је ангажован као заступник капитала Републике у Скупштини акционара ИМТ за шта месечно добија 56.000 динара. Док му као члану Надзорног одбора „Енергопројекта” месечно следује 82.000 динара.

То исто је учинила и функционерка СПС-а Јована Триван. На месту помоћнице извршног директорка „Србијагаса” месечно зарађује 128.000 динара. Али како је истовремено у Управном одбору тог предузећа, где прима надокнаду од 39.000 динара, за улазак у Надзорни одбор „Петрохемије” била јој је потребна дозвола Агенције за борбу против корупције.

– Најпре сам добила позитивно мишљење од Владе Србије, а потом и сагласност Агенције за борбу против корупције која је утврдила да не постоји сукоб интереса при обављању функција – каже Триванова.

Такође и бивша народна посланица Снежана Седлар из редова УРС-а, која је уједно и заменица директорке Националне службе за запошљавање, уредно је пријавила да као чланица Надзорног одбора „Хипола” из Оџака годишње прима 354.459 динара.

Међутим, њен страначки колега Мирослав Алексић, председник општине Трстеник, није обавестио Агенцију за борбу против корупције да је члан Надзорног одбора „Прве петолетке”. Он каже да му та функција следује као првом човеку општине и да за њу не прима апанажу, па сматра да нема потребе да обавештава Агенцију.

Додуше у његовој имовинској карти, која је последњи пут ажурирана у новембру прошле године, наведено је да осим плате председника општине од 107.216 динара прима и две накнаде: у Надзорном одбору ФАМ-а из Крушевца 40.258 и у Управном одбору Националног парка „Копаоник” 17.355 динара. Он међутим тврди да се свих тих функција одрекао.

У групи оних који под разним изговорима заобилазе Агенцију налази се народни посланик Мирко Чикириз из редова СПО. У његовој имовинској карти нигде се не спомиње чланство у Скупштини Фонда „Инекс Интерекспорт”.

Градоначелник Јагодине Ратко Стевановић, такође није пријавио чланство у  Надзорном одбору „Индустрије каблова” из тог града. Каже да је очекивао да то предузеће у коме је некада радио то уради за њега. Како то нису учинили недавно је  поднео оставку на чланство у Надзорном одбору и не сећа се колико је новца добијао за ту функцију.

Функцију није пријавио ни Славиша Топаловић, помоћник председника општине Земун, који се од фебруара прошле године налази у Надзорном одбору ПИМ „Иван Милутиновић”. Он каже да му место помоћника председника општине није функција већ радно место.

На нашу констатацију да се према закону о Агенцији за борбу против корупције и место помоћника председника општине сматра као функција он је изричит:

– Не, ја нисам функционер, а осим тога у ПИМ-у ми месецима не исплаћују надокнаду – тврди Топаловић. Исто образложење има и Драгослав Мршевић, заменик председника општине Обреновац за чланство у Надзорном одбору „Прве искре” из Барича.

Ненад Николић, градски одборник УРС-а, који је уједно и члан Надзорног одбора „Метал система” из Крагујевца, каже да није ни размишљао да ли треба да пријави функцију. Деловало му је да за тим нема потребе.

Професор Зоран Стојиљковић, члан Одбора Агенције за борбу против корупције, каже да функционери покушавају да избегну пријављивање чланства у надзорним одборима због имовине, која им се тиме увећава будући да су те функције углавном плаћене и због сукоба интереса. 

– Од логике расподеле политичког плена не одустаје ниједна власт у Србији. Партије преко својих чланова у надзорним одборима обезбеђују запошљавање својих људи у тим предузећима, контролу самих предузећа и извлачење финансијске користи за станку – наводи Стојиљковић.

То је начин да се партијски функционери награде и да им се повећа доходак, сматра економиста Мирослав Прокопијевић.

– Али и да се одржи контрола над фирмама у реструктурирању како би се лакше омогућило партијским бизнисменима да их приватизују – каже Прокопијевић.