Холандски министар за поделу, Русија против

Пред први бечки састанак посредничке "тројке" Контакт групе са делегацијама Београда и Приштине, од званичника западних земаља стижу изјаве супротне онима које дају руски званичници. Тако је руски амбасадор при Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин рекао да подела Косова и Метохије није решење "зато што су Срби и Албанци одбацили ту могућност", док холандски министар спољних послова Максим Верхаген изјављује да би компромис Београда и Приштине о подели био прихватљив.

"Ако се обе стране сложе и ако то може да функционише, онда могу да прихватим поделу, али само ако је одобре УН", рекао је Верхаген јуче за холандски радио током званичне посете Србији. Он је први шеф дипломатије једне европске земље који је поменуо поделу као решење, пошто је средином августа исту могућност најавио и изасланик Европске уније у "тројци" Волфганг Ишингер. Овај немачки дипломата је прошле недеље, међутим, одустао од свог "пробног балона", објаснивши да на сусретима "тројке" у Београду са српским државним врхом и у Приштини са представницима косовских Албанаца није расправљано о томе.

И док амбасадор Чуркин инсистира да одлука о будућем међународно-правном статусу Косова мора "по сваку цену" бити донета у Савету безбедности Уједињених нација, његов амерички колега Залмај Халилзад каже да ће решење бити пронађено са Русијом или без ње, што значи да Вашингтон и даље разматра могућност да призна независност српске покрајине без резолуције Савета безбедности. Стални представник Руске Федерације у УН сматра и да предстојећи преговори могу да донесу добре резултате. "Међународна заједница треба сада да охрабри обе стране да конструктивно и озбиљно преговарају. Ако то учини, постоји могућност да се постигне договор", рекао је Чуркин за аустријску агенцију АПА.

Москва очекује да то "охрабрење" стигне крајем септембра са састанка министара спољних послова земаља Контакт групе. Како је раније објаснио руски изасланик у посредничкој "тројци" Александар Боцан Харченко, министри Сједињених Држава, Русије, Француске, Велике Британије, Немачке и Италије, који ће се састати током заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, требало би да Београду и Приштини пошаљу "снажне политичке сигнале" о преговорима.

О начину на који ће две стране преговарати, данас у Бечу расправљају представници Контакт групе на нивоу директора за Западни Балкан у министарствима спољних послова, што је део припрема за предвиђене директне преговоре, опрезно најављене за октобар. А на сутрашњим састанцима у Бечу "тројка" ће о статусу покрајине одвојено разговарати са делегацијом Србије и представницима Приштине. Како је изјавио министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић – који ће са министром спољних послова Вуком Јеремићем представљати Србију – "тројка" је прихватила предлог Београда да се разговара управо о статусу. "У овом тренутку је важно да је "тројка" ставила статус на дневни ред зато што је разговор о статусу оно што смо тражили", казао је Бети Самарџић и нагласио да је дневни ред који је јуче стигао "прихватљив и охрабрујући".

Приштински преговарачки тим ће у Беч, како је најављено, отпутовати на "највишем политичком нивоу". Предводиће га председник Косова Фатмир Сејдиу, а у тиму ће бити и председник парламента Кољ Бериша, премијер Агим Чеку и председници опозиционих странака ДПК и ОРА Хашим Тачи и Ветон Сурои.

"Тројка", коју чине представник ЕУ Волфганг Ишингер, САД Френк Визнер и Русије Александар Боцан Харченко, састаће се најпре са делегацијом Приштине, а затим са делегацијом Београда.

Европска унија сматра да посредничка "тројка" не би требало да истиче своје предлоге, већ да саслуша идеје "гостију", изјавио је Танјугу у Бриселу један званичник ЕУ. "Београд и Приштина би требало да дају одговоре на два питања: како виде даљи процес и зашто мисле да би процес требало тако да изгледа", додао је овај извор.

Очекује се да ће Ишингер те идеје потом представи министрима спољних послова земаља ЕУ, који ће се 7. и 8. септембра састати у португалском месту Вијана де Кастело. Тај неформални скуп на којем ће Косово и Метохија бити међу главним темама, један је од повода и за долазак шведског министра спољних послова Карла Билта у Београд. Он ће крајем недеље о предстојећим преговорима разговарати са државним врхом Србије, а у дипломатским круговима се претпоставља да ће, као и Ишингер, тражити да чује "нове идеје". Те идеје могле би да помогну Европској унији да очува јединство и да спречи раскол у сопственим редовима ако преговори пропадну, а САД и неки њени европски савезници одлуче да прекрше међународно право и признају независност јужне српске покрајине.

В. Радомировић

-----------------------------------------------------------

Коштуница: Једнострана независност - ништаван акт

Тадић: До решења за статус Косова - одлуком Савета безбедности УН

Председник Србије Борис Тадић и министар иностраних послова Холандије Максим Верхаген сложили су се јуче у Београду да је неопходно да се до решења о будућем статусу Косова дође одлуком Савета безбедности Уједињених нација.

Председник Тадић је истакао да је Србија опредељена за мирно и компромисно решење за Косово које ће бити прихватљиво за обе стране, истакавши да ће српска страна и у предстојећим преговорима бити конструктивна.

Председник Владе Србије Војислав Коштуница јуче је, у разговору са министром спољних послова Холандије Максимом Верхагеном, указао да међународна заједница мора да пошаље јасну поруку да је једнострана независност Косова у потпуности противправан, нелегитиман и ништаван акт.

Коштуница је упозорио на то да су веома опасне најаве косовских Албанаца да ће до краја године једнострано да прогласе независност и нагласио да међународна заједница мора одмах да реагује на ову реалну опасност и да пошаље јасну поруку да је једнострана независност у потпуности противправан, нелегитиман и ништаван акт, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу с медијима.

Премијер Србије је у разговору са Верхагеном истакао да је од изузетне важности да се пронађе компромисно и одрживо решење за Косово и Метохију које је засновано на поштовању међународног права и Повеље УН.

Коштуница је нагласио да је Србија спремна да преузме свој део одговорности и да активно учествује у том процесу.

Министар спољних послова Холандије Максим Верхаген се у разговору такође заложио за постизање одрживог и компромисног решења Београда и Приштине које би било у оквиру међународног права и Савета безбедности УН, наведено је у саопштењу.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Катер: Избиће насиље

Командант Кфора, немачки генерал Роланд Катер поново је рекао да ће у покрајини избити насиље ако Албанци ускоро не добију независност. "Узимајући у обзир моју одговорност као команданта Кфора, одлука о статусу Косова потребна нам је што је пре могуће. Она нам треба, јер сви чекају, јер је неопходна за економски развој, али и за осигурање безбедности", изјавио је Катер на својој последњој конференцији за новинаре, пошто у петак препушта дужност француском генералу Гзавијеу Бу де Марнаку.

С. Р.

-----------------------------------------------------------

Мудре акције Београда

Спољнополитичке акције Београда биле су веома мудре, Србија је успела да придобије Русију и у неку руку подели Европску унију што је довело до данашње ситуације, оценио је професор на Националном војном колеџу у Вашингтону и стручњак за Балкан Рој Стафорд. "Мој став је да ће Русија поступити у складу са својим националним интресима. Мада је то можда преоштро речено у овом случају, можда је Србија само марионета у рукама Русије", казао је он за "Глас Америке".

Бета

-----------------------------------------------------------

Аландска острва модел за Космет

Брисел - Академици и политичари проучавају случај Аландских острва као модел аутономије без пружања пуне независности, који би могао да послужи као пример за Косово и Метохију, пише у новом броју угледни месечник за међународне односе "Монокл".

У репортажи са Аланда, часопис преноси скице из дневног живота, али се осврће и на модел аутономије за острва чији су грађани Швеђани по националности, али која се налазе у оквиру територијалног интегритета Финске. "Аланд, архипелаг у Скандинавији, хваљен је као модел за стварање хармоничне ′нације′ - без пружања пуне независности - а академици и политичари га проучавају као модел за Косово", пише у уводу текста.

Аландска острва су била део шведског краљевства до 1809. када их је, заједно с Финском, преузела Русија и држала под својом управом све до распада царства 1917. године. Тада су општине Аланда затражиле присаједињење Шведској, али је Финска одбила отцепљење и понудила суштинску аутономију, коју је Аланд одбацио.

Компромис је пронађен неколико година касније - 1921. - када је Друштво народа пружило Финској суверенитет над Аландским острвима, уз максималну локалну самоуправу, попут парламента, права на коришћење шведског језика, културе и обичаја.

Данас грађани Аланда имају право да управљају својим пословима, доносе законе, штампају своје поштанске маркице, имају своју радио и телевизију, управљају својом економијом и инфраструктуром. И нико више не говори о томе да би требало да постану део Шведске.

Специфична ситуација је омогућила Аландским острвима да постану један од најпросперитетнијих региона Европе, са јаком банкарском и транспортном индустријом која има распрострањено деловање широм Скандинавије и Балтика. Једна од нових профитабилних грана је коцкање преко Интернета, с обзиром на то да су на острву били постављени неки од првих међународних интернет-сервера за овај мултимилионски бизнис.

"Међутим, иако политичари и академици гледају на Аланд и на његову поделу власти са Финском као пример успешног решења сукоба с мањином, почели су да се појављују и поједини проблеми од уласка Финске у Европску унију 1995. године, одлуке за коју се грађани Аланда питају да ли је била исправна", пише "Монокл".

Од уласка у ЕУ, многи елементи традиције Аландских острва су подвргнути регулацијама и забранама из Брисела, попут забране коришћења мреже за пецање рибе, забране стотинама година старог ритуала пролећног лова на патке или мењања локалних закона о коришћењу популарног дувана за жвакање.

Танјуг