Струја ускоро скупља

Судећи према најави Александра Поповића, министра рударства и енергетике, Влада Србије ће највероватније у четвртак да се изјасни о предлогу Агенције за енергетику о поскупљењу струје. Уколико влада прихвати овај предлог, домаћинства у Србији ће од 1. септембра електричну енергију плаћати за 1,9 одсто више него досад, што значи да ће просечна цена киловат-сата уместо досадашњих 3,85 бити 3,92 динара. За индустријске потрошаче поскупљење ће просечно износити 4,6 одсто.

До другог поскупљења струје у овој години треба да дође због увођења новог тарифног система чија је примена неколико пута одлагана, јер "Електромрежа Србије" није поднела свој предлог колико би требало да поскупи "транзит" електричне енергије. Електропривреда Србије је, иначе, Агенцији за енергетику предложила да струја поскупи 6,7 одсто, али је Агенција оценила да је оправдано повећање од 4,6 одсто.

За разлику од протеклих година кад је Влада Србије на предлог ЕПС-а одлучивала о промени цене струје, од увођења новог тарифног система ова незахвална одлука је у надлежности Агенцији за енергетику. Она процењује колико је предлог ЕПС-а за поскупљење оправдан, узимајући у обзир његове трошкове, приходе и расходе.

Најављено поскупљено струје директно ће утицати на раст инфлације за 0,3 одсто, плус 0,2 одсто индиректно. Ако се на ову бројку додају два одсто из априла, онда би у току ове године поскупљење овог енергента на раст цена утицало 2,5 одсто, сматра Миладин Ковачевић, заменик генералног директора Републичког завода за статистику. Он додаје да цена струје, заједно са ценом течних горива и других енергената, више утиче на малопродајне цене у Србији него у развијеним државама, а разлог је нижа енергетска ефикасност.

Са њим се слаже и Горан Николић, сарадник Привредне коморе Србије, који каже да ће предстојеће поскупљење струје на раст цена утицати само са 0,2 одсто, што је занемарљиво мало и да неће изазвати тзв. домино ефекат.

– Поскупљење струје чини само дванаестину инфлације, тако да су бесмислена сва нагађања о томе да ће то изазвати ланац поскупљења. Сматрам да неће утицати на друге цене, поготову што нафта појефтињује на светском тржишту, каже

Николић.

И поред најављеног поскупљења, грађани Србије годинама плаћају најнижу цену струје у региону, јер су на тај начин републичке владе у протеклих више од 15 година куповале социјални мир. То је и разлог зашто у нашој земљи последњих 20 година није изграђена ниједна термоелектрана, па током зиме струју морамо и да увозимо.

Електропривреда је за ову годину планирала да у развој компаније инвестира око 30 милијарди динара, но надлежни у Агенцији за енергетику сматрају да би те инвестиције из године у годину требало да расту. За то постоји више разлога, а најважнији се крије у процени да се у будућности може очекивати само раст потрошње и даље увећавање мањка електричне енергије у Србији.

Енергетски стручњаци очекују да ће после 2010. године, на основу споразума о енергетској заједници, грађани Србије плаћати економску цену струје. Тада ће, додуше, они одлучивати и од кога ће је куповати, односно неће бити принуђени да је купују искључиво од ЕПС-а. Досад су само велики потрошачи имали ову могућност, али је нису користили, из простог разлога што је, доиста, ЕПС-ова струја досад била - најјефтинија.

Дејан Спаловић

--------------------------------------------------------------------------

Бубало за одлагање тарифног система

 Министар трговине и услуга Предраг Бубало изјавио је јуче да најављене нове цене неких основних животних намирница, које би требало да почну да се примењују од суботе, неће значити поскупљење већ појефтињење тих артикала. "То је појефтињење јер ће након ′дивљања′ и повећања цене хлеба на 32 или 35 динара она бити спуштена на 29,5 динара", објаснио је Бубало после састанка са представницима државно-привредне делегације Литваније у Привредној комори Србије. Бубало је додао да је уважена чињеница да је због елементарних непогода година била лоша и да је цена пшенице на тржишту скочила 50 одсто. Подсетио је да је са трговцима договорено да се одрекну марже, а пекари и млинари зараде, да би цена најскупљег хлеба била 29,5 динара.

(Танјуг)