Повратак Београђана на Страдун

А сада свирате само за Београђане – са осмехом каже Марио Радић, власник дубровачке конобе „Сћиабеко”, након што су чланови истоимене клапе одсвирали последње тактове песме „La musica di notte”.

– Знате ли да певате „Шешир мој”? – пита млади колега са ТВ Пинк.

– Млади господине, ви се нисте ни родили када смо ми учили занат у Скадарлији – весело одговарају музичари.

На Страдуну, главној туристичкој артерији Дубровника, која је у летњим месецима имала више Београђана по кубном центиметру од Кнез Михаилове, престонички акценат последњих година замењен је грајом италијанских, енглеских и француских туриста који неуморно фотографишу Цркву Светог Влаха, Орландов стуб, Кнежев двор, палату Спонза, тврђаву Ловријенац, кулу Минчета...

Београђане ћете препознати по замагљеним погледима којима претражују 292 метра Страдуна и 25 година апстиненције од шетње између велике и мале Онофријеве фонтане и претражују фиоке успомена, покушавајући да оживе сећања на период када је живот у старој Југи подсећао на вечиту журку између Београда, Загреба и Сарајева. Међутим, директорка Туристичке заједнице Дубровника Романа Влашић не крије задовољство што из године у годину расте број гостију из Србије – само током прошле године у Дубровнику је летовало 3.200 туриста из Србије, десет одсто више него 2012, а они се надају да ће „Ер Србија”, која од ове сезоне лети шест пута недељно за Дубровник, вратити Београђане на Страдун.

И београдски уметници враћају се у Дубровник на велика врата – редитељу Јагошу Марковићу припала је част да на Дубровачким летњим играма режира „Ромеа и Јулију” поводом 450 година од рођења Шекспира, а представница ове културне организације Карла Лабаш открива да ће Шекспирове јунаке тумачити Кристина Стевовић и Роберт Будак.

Страдун у летњој сезони подсећа на црвени тепих, јер по њему ходају звезде из холивудске фабрике снова, а ако вас занима колико може да вас кошта поглед на Џорџа Клунија или јапанског принца Акихита, који су прошле године летовали у Дубровнику, одговор гласи – 40 евра. Наравно, ако сте срећне руке да у епицентру дубровачких летњих игара изнајмите собу у граду, који је у 15. веку имао статус републике, а данас ужива статус летње престонице светског џет сета. Дубровник је прошле године одабран за најпопуларнију туристичку дестинацију у Хрватској, а највећи број хотела са пет звездица налази се управо у најсунчанијем граду јужне Далмације.

Госпар Иван Рудењак (78) власник чувеног ресторана „Рагуза”  меланхолично се осврће у прошлост у којој се „цео Београд селио у Градску кавану” а општина Стари град била побратим са дубровачким Старим градом.

– Београђани су увек важили за добре фрајере и веома галантне туристе. Немачки туриста и даље одлази у дућан да купи киселу воду и то је цео његов трошак за годишњи одмор – каже Рудењак и сетно додаје:

– Ја сам шест месеци пре рата у кафани „Има дана” плакао и певао „Што Србин има нико нема.... брата Хрвата”. Исти језик ми говоримо. Кратак је овај живот за свађе.

Док чекају туристе из Србије Дубровчанима долазе гости из Америке, Канаде и Аустралије – овај град годишње посети више од 370 крузера који на обале „избаце” више од 1.100.000 туриста. Туристички водичи са осмехом признају да се још нису навикли на питања прекоокеанских гостију типа: да ли се Дубровник изградио за потребе снимања серијала „Игра престола”, да ли зими расклапате зидине и где их одлажете, да ли можемо да упознамо Светог Влаха, заштитника града Дубровника, где се купују карте за метро...

Као у добра стара времена на Плочама сусрећем другарицу из Београда која са друштвом одлази на најпознатију дубровачку плажу Бање.

Млади чувари дубровачких зидина са занимањем посматрају сусрет две Београђанке. Нису се ни родили када се Страдуном орила песма „Игра Рокенрол цела Југославија”.

Ко није хтео да слуша песму, слушао је „Олују”.

Катарина Ђорђевић