Вулин: Законом до већег запошљавања

Измене Закона о раду обезбедиће боље услове пословања, могућност отварања нових радних места, бољу заштиту права запослених, смањење рада на црно и већи прилив инвестиција, рекао је јуче у Скупштини Србије Александар Вулин, министар за рад, представљајући нова законска решења. Посланици владајуће коалиције поздравили су владин предлог и најавили подршку, а опозиција тврди да закон не штити запослене већ крупни капитал и да олакшава отпуштање, па подршку условљава прихватањем њених амандмана.

Посланици су јуче расправљали и о владином предлогу измена Закона о пензијско-инвалидском осигурању којима се изједначава старосна граница за одлазак у пензију жена и мушкараца на 65 година, с тим што ће се до тога доћи поступно до 2032. године. С обзиром на то да је расправа о ова два закона била обједињена, дебатовало се само о „радном закону”, док „пензијско-инвалидски”, такорећи, нико није ни поменуо.

Представљајући измене Закона о раду, министар Вулин подсетио је да је постојећи Закон о раду донет 2005. године и да је показао знатан низ недостатака, наводећи да је због тога, али и због прилагођавања нашег законодавства европском, потребна ревизија садашњих решења. Вулин је више пута поновио како законске новине никако нису на штету радника, напротив. Он је рекао и да је влада питања о којима синдикати нису хтели да разговарају решила у корист запослених и одбила захтев послодаваца да се укине минули рад, с тим што ће се он рачунати само код последњег послодавца.

Вулин је навео више новина, између осталог, продужавање рада на одређено време са једне на две године, у новим фирмама на 36 месеци, што је „важно, јер омогућава послодавцима да лакше запошљавају у тренутку кад развијају посао”. Према Вулиновим речима – и ограничавање исплате отпремнина само за време проведено код последњег послодавца – поспешиће нова запошљавања, нарочито старијих људи.

Представници владајуће коалиције у својим дискусијама подсећали су, како су истицали, све своје колеге у сали да су баш сви опредељени за улазак Србије у Европску унију, наводећи да, ако је већ тако, онда и наше законодавство у свим сегментима мора да буде прилагођено европском.

Најављујући подршку законима, Александар Југовић рекао је да се СПО „одувек залагао за увођење европског система, а ако српски радник хоће да живи као онај европски, онда мора да прихвати ове законе”. У подршци Јединствене Србије Петар Петровић је истакао да сада имамо закон који умногоме кочи и запошљавање и долазак инвеститора, „то се мора променити, а у прилог новим решењима иде и то што ће радници сада бити много заштићенији у свом праву на остваривање зараде”. Оцењујући да предложена решења нису тако драстична, „како се у јавности спекулисало”, Елвира Ковач рекла је да ће их СВМ подржати. Ковачева је истакла да је закон избалансиран, а „оно што је за нас најважније, радници су заштићени, а закон ће допринети већем запошљавању”. Влада има и подршку Нове Србије, а Дубравка Филиповска рекла је да је закон неопходан баш сада и да ће он допринети већој сигурности, мањем администрирању, а омогућава запошљавање младих, али и оних који су при крају радног века. И СДПС има само речи хвале за нови закон, а Владимир Маринковић је убеђен да ће он „решити горући проблем незапослености”. И социјалисти ће гласати за закон, јер, како је рекао Милисав Петронијевић, држава мора да стане на страну савесног радника до краја, али и зато што закон ствара амбијент да се људи запошљавају.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

ИЗ ДИСКУСИЈЕ

Чанак (ЛСВ): Успоравање пада

Ненад Чанак, лидер ЛСВ-а, рекао је да овај закон треба да допринесе смањењу буџетског дефицита, а домет му је описао следећим речима: „Српска економија је у слободном паду од 300 километара на сат, са овим законом падаће 280 километара на сат, али ће падати и даље. Имамо 1,7 милиона пензионера, 900.000 запослених у приватном сектору и 780.000 у државном сектору. То значи да је око 2,5  милиона људи, да кажем, на издржавању, а издржава их 900.000 запослених у приватном сектору. Чак и да ради још оних 790.000 незапослених, било би 1,5 милиона на издржавању. То нико не може да издржи, овим се покушава крпљење нечега, нема се снаге да се направи ново, али и ово је помак, а наша подршка зависи од амандмана које смо поднели.”

Ђуришић (НДС): Неубедљиво

Посланици НДС-а неће гласати за закон, јер он, како је рекао Марко Ђуришић, не подржава рад, а и неубедљиво звучи прича како ће привући инвестиције: „Отворено реците да овај закон смањује плате, јер се минули рад рачуна само код последњег послодавца, а уводи и могућност да труднице и породиље добију отказ. Да ли се овим законом најављује смањење породиљског боловања са 12 месеци на девет, шест, или три месеца? Поднели смо 26 амандмана како бисмо поправили закон.”

Стефановић (ДС): Масовно отпуштање

Демократска странка неће гласати за закон, јер ће он, како је рекао Борислав Стефановић, довести до масовног отпуштања, посебно младих људи, а не до запошљавања, јер им решење по коме се продужава рад на одређено време неће олакшати запошљавање за стално, већ ће га само одложити. Стефановић је рекао: „Смањујете права радника и пензионера, а сутра ћете кроз приватизацију и стечај распродати државну имовину. Повећали сте порезе, а рупа у буџету све је већа зато што запошљавате партијске војнике. Овим законом се не штите радници, већ крупни капитал. Радна снага ће овде бити јефтина као у Бангладешу.”

Живковић (НС): Нема побољшања

Нова странка неће подржати нова решења, јер, како је рекао Зоран Живковић, нови закон неће довести инвеститоре, повећати запошљавање, нити ће смањити сиву економију: „Закон из 2005. године је такав да гори не постоји. Овај данашњи би требало да га поправи, али он то не чини. Ово је мишји корак, а Србији су потребни кораци од седам миља.”

Кркобабић (ПУПС): Гарантоване пензије

ПУПС ће подржати измене и Закона о раду и Закона о пензијско-инвалидском осигурању, рекао је Милан Кркобабић, који тврди да ће нова решења „радног законодавства” допринети већем запошљавању, што ће помоћи бољем пуњењу буџета, а то онда значи да су пензије сигурне, а њихова исплата редовна: „За нас је битно да 1,7 милиона пензионера добија пензије, иако су мале. Урадићемо све да не буду смањене, консолидоваћемо буџет.”

-----------------------------------------------------------

Вулинова брзина

Министар Александар Вулин читао је образложење измена Закона о раду непуних 20 минута, а то је радио толико брзо да га је било готово немогуће пратити, па је због тога и опозиција протестовала код председнице парламента Маје Гојковић.

Јанко Веселиновић (НДС) рекао је да апсолутно ништа није разумео министра, а „све могуће видове концентрације сам покушао да користим”. Веселиновић је казао да је председница морала да упозори министра и додао: „Госпођо председнице, молим вас да замолите министра да још једном прочита то што је написао” .Гојковићева му је одговорила да „није по пословнику мољење министара да читају на један или други начин, а министар је читао на свој начин”.

Борислав Стефановић (ДС) рекао је да је председница морала или да посланицима подели министров говор или да га замоли да покуша да „прочита то писмо, претпостављам премијера посланицима, спорије”. Стефановић је рекао да је председница требало бар благо да упозори министра. Гојковићева је одговорила: „Видели сте да сам благо интервенисала, па је министар мало приближио микрофон и онда су сви чули наставак”. Министру је, иначе, микрофон пробао да приближи један од његових помоћника, али га је он касније померио на страну, а што се брзине читања тиче, њу није мењао. Био је бржи и од оне рекламе за лекове.

-----------------------------------------------------------

Констатована оставка Лазара Крстића

Скупштина Србије констатовала је јуче оставку Лазара Крстића на функцију министра финансија и тиме му је званично престао мандат у влади. Од тренутка када је констатована Крстићева оставка почиње да тече рок од 15 дана у коме премијер Александар Вучић треба да предложи парламенту кандидата за ову функцију.

-----------------------------------------------------------

И министар полиције бранио закон

У поподневном делу расправе, око 16.30 часова, посланике је изненадио Небојша Стефановић, министар полиције, који се појавио у сали и учествовао у расправи о изменама Закона о раду.

Стефановић је позвао све посланике да добро размисле и да подрже закон о раду, јер „он треба да омогући да неки људи почну да раде, да иду ујутру на посао и да у ову земљу дођу инвеститори”. Стефановић је казао да влада „сада има прилику да нешто уради, јер више не жели да види психолошки деградиране и уништене људе, што је последица уништавања многих фирми у претходном периоду”. По његовим речима, „јавност је била шокирана када је видела да је 354.000 људи остало без посла у периоду од 2008. до 2012. године”.

Посланици опозиције су, чини се, били шокирани Стефановићевом појавом у парламенту и учешћем у дискусији, па је Јанко Веселиновић (НДС) реаговао рекавши да није сигуран да је на овај начин прекршен пословник, али „да ли је познато да је у било којој земљи на свету министар полиције бранио закон о раду”. Одговорио му је председавајући Игор Бечић да је у парламент позвана цела влада, а „сигуран сам да је дискусија министра полиције била врло корисна”. Реаговао је и министар Александар Вулин, рекавши да је Стефановић имао пуно право да говори, јер закон о раду регулише бенефициран радни стаж, а тога има много у полицији. И Зоран Бабић (СНС) устао је у одбрану Стефановића, рекавши да је предлагач овог закона влада, као колективан орган, „далеко је боље да овде буду сви министри, а не као у време Мирка Цветковића, када смо морали да их молимо да дођу у парламент”. Бабић је казао: „Ви сте загадили овај парламент, када сте 2001. године Закон о раду изгласали из Солуна, ваш Борислав Новаковић је гласао из Солуна”. Више није било приче на ову тему.

Пословник, иначе, није прекршен. У њему се каже да „у раду на седници Народне скупштине, поред народних посланика, учествују председник и чланови владе...” Пословник, такође, каже и да „председник и чланови владе добијају реч кад је затраже и на њих се не односи ограничење у погледу трајања излагања”. Стефановићев гест јесте просто изненађење, јер министри које влада није задужила за одбрану неког акта пред посланицима немају обичај да долазе у парламент, а још мање да учествују у дискусији.

М. Ч.