Путин освојио Латинску Америку

Владимир Путин је освојио Латинску Америку. Пре самита Брикса (организације брзорастућих држава у којој су Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) у Форталеси је имао веома успешну латиноамеричку турнеју коју је крунисао на Маракани где је, као следећи домаћин Мундијала 2018, примио штафетну палицу од председнице Бразила Дилме Русеф.

Руски председник у главном граду Бразила примљен је с највишим почастима. Двоје челника, сваки заокупљен својим специфичним геополитичким мукама, договорили су се да убрзано унапреде економску размену која треба да нарасте на десет милијарди долара. Ту је нарочито занимљив пакет из војног домена: ако све буде ишло по плану, Москва ће бразилске оружане снаге снабдети модерним системом противваздушних ракета. Представник Бразила ће, према овом договору, учествовати у августу у војним маневрима, где ће се уверити у ефикасност руског производа.

Русија је такође уговорила да значајније учествује у истраживању, експлоатацији, складиштењу и транспорту нафте и гаса из великих бразилских налазишта. На претходним станицама латиноамеричке турнеје, са Кубом је уговорено да Русија учествује у изградњи велике луке за теретне бродове недалеко од Хаване, док је са Аргентином склопљен споразум о сарадњи у области нуклеарне енергије.

Политички, Латинска Америка је већ одлучила да ће у случају новог хладног рата, или захлађења односа између великих сила, на папиру бити неутрална, али да ће се де факто приклонити географски удаљенијој сили – Русији.

Иначе, главна тема на шестом самиту Брикса јесте оснивање посебне банке која ће бити противтежа хегемонији финансијских институција запада. Нова развојна банка Брикса, пет земаља које чине 40 одсто становништва на земљи и остварују петину светског бруто националног производа, финансираће велике радове на инфраструктури. Почетни капитал од 50 милијарди долара ће у наредних пет година подједнако створити све земље чланице. Планира се и споразум о монетарним резервама у износу од сто милијарди долара, од којих ће 41 милијарду обезбедити Кина, по 18 милијарди Русија, Бразил и Индија, док ће Јужноафричка Република у заједнички фонд уложити пет милијарди долара. Та каса служиће чланицама да се осигурају у случају нових монетарних криза и ослободе претеране зависности од ММФ-а и Светске банке.

Конгрес САД одупире се реформама у ММФ-у, организацији на чијем су челу САД, Немачка, Француска и Велика Британија. Земље Брикса, нарочито Кина и Русија, подстичу антидоларску алијансу и трговинску размену у својим валутама.

Подршку за нову банку Кина и Русија добиле су од већег дела Латинске Америке. Рачуна се да ће обе земље помоћи јужном делу америчког континента да изгради инфраструктуру и одупре се утицају моћног северног суседа.

Критичари тврде да ће уз помоћ Брикса Латинска Америка заоштрити свој одбојни став према САД, које оптужују за хегемонистичке претензије. Боливарска Америка, како зову скуп земаља окупљених око боливарског социјалистичког пројекта покојног Уга Чавеса, добила је, коментаришу поједини латиноамерички аналитичари, моћне покровитеље. Мисли се на Кину и Русију. Москва заузврат очекује да се Латинска Америка сврста у руски блок. Бразил и остале земље Брикса најавиле су да ће заузети „неутралан” став у погледу Украјине и Крима. Претходно је Куба, којој је Москва опростила 30 милијарди дуга из времена СССР-а, пружила сву подршку руској страни у сукобу са Кијевом. Ни осталим земљама у региону не пада на памет да Русији уводе санкције. На крају, САД су увеле ембарго Куби пре више од педесет година, а Раул и Фидел Кастро су још на власти, ево, дочекали Путина.

Зорана Шуваковић

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Седиште банке БРИКС биће у Шангају

БРАЗИЛИЈА/МОСКВА – Седиште Нове банке за развој (The New Development Bank), коју оснива БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република - ЈАР) биће смештено у Шангају, наводено је у декларацији из Форталезеа, објављеној на сајту Кремља.

Капитал организације ће се формирати на паритетној основи. Банка ће имати оснивачки повлашћени капитал од 100 милијарди долара, а уписан капитал 50 милијарди долара, равномерно подељен међу оснивачима, стоји у декларацији, коју преноси Интерфакс.

У оснивачком капиталу Кина ће обезбедити 41 милијарду долара, Индија, Бразил и Индија по 18 милијарди, а ЈАР - пет милијарди.

Први председник управног одбора требало би да буде представник Русије, први председник савета директора - представник Бразила, а први председник банке - представник Индије. Поред седишта у Шангају, банка ће имати регионални центар у Јужној Африци.

Циљ оснивања банке је мобилизација ресурса за финансирање инфраструктурних пројеката и пројеката усмерених на подршку одрживог развоја у земљама БРИКС и другим привредама у развоју.

Споразум о оснивању Нове банке за развој и пула резервних валута потписан је 15. јула на самиту лидера земаља БРИКС у бразилском граду Форталезе.

Путин предложио оснивање Удружења за енергетику БРИКС

БРАЗИЛИЈА – Председник Русије Владимир Путин предложио је оснивање Института за енергетску политику, Удружење за енергетику и Резервну банку горива земаља БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина Јужноафричка Република).

Према његовим речима, ти кораци би помогли да се ојача енергетска безбедност земаља БРИКС, пренео је Интерфакс.

Путин је указао да је тај предлог једна од тачака карте пута инвестиционе сарадње БРИКС, коју је припремила руска страна. Предлог има 37 пројеката у различитим областима, од високих технологија до хуманитарне сфере, рекао је он.

Како је додао, Русија је такође припремила и предложила пројекат Стратегије мултилатералне економске сарадње земаља БРИКС, јер, према њему, чланови те групе треба тешње да сарађују на робним тржиштима.

„Као нови правац сматрам неопходним проширење сарадње у рударству и преради. Треба организовати центар за обуку стручњака за металургију”, рекао је Путин. Он је такође указао на перспективност заједничког коришћења руског навигационог система Глонас С.

(Танјуг)