Кризни порез за буџетску рупу

Све већа провалија између опадајућих прихода и несмањених расхода државне касе, намеће потребу за неком врстом солидарног или новог кризног пореза, поручили су у последњем броју аутори часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ). Mатовци поручују креаторима економске политике да садашње стање јавних финансија чини неизбежним „опште смањење плата у јавном сектору и, вероватно, једнократно смањење пензија”.

Аутори овог издања Економског института, међутим, упозоравају да се без истовременог деловања реформских закона, чије се усвајање очекује до половине августа и ребалансa буџета, одложеног за септембар, ни смањењем плата и пензија не би постигао довољно добар резултат.

Ипак, тврде, да допринос смањивања плата и пензија неопходним уштедама у државној каси не би био безначајан.

Буџетски дефицит Србије у 2014. био би, ако се ништа не предузме, рекордних 8,7 одсто вредности БДП. На такав закључак упућује чињеница да је у првих пет месеци већ достигао 114,6, од планираних 182,5 милијарди динара за целу годину. Преведено на свима разумљив језик бројки, тај очекивани минус тежак је 2,8 милијарди евра који се једино може покрити додатним задуживањем државе, чији је дуг последњег дана маја већ достигао 20,65 милијарди евра, односно око 63 одсто БДП.

Због свега наведеног, аутори овог месечника су, по ко зна кој пут, упозорили да су наше јавне финансије „пред зидом скупог задуживања на страном, а ускоро и на унутрашњем тржишту”.

Трошак камата већ угрожава кључне функције буџета – подсећају аутори, што заправо значи, иако то није отворено речено, да неће бити довољно новца за плате државних службеника, допуну социјалних фондова, субвенције и капитална улагања.

Према неким рачуницама, до краја ове године за отплату дугова биће потрошено 39,1 одсто буџета, а Стојан Стаменковић, координатор истраживачког пројекта МАТ-а, упозорава да ће у 2017. годишња рата са каматом достићи око 3,7 милијарди евра.

Бившем министру финансија Лазару Крстићу очигледно је било јасно да је држава пред банкротом. Недавно је изјавио: „Ако дође до банкрота, неће бити ни оваквих ниских плата и пензија, ни перспективе за младе људе.” Премијер Александар Вучић није прихватио његов предлог да се државне финансије спасавају радикалним хируршким захватима – смањењем пензија за 20 и плата запослених у јавном сектору за 15 процената, уз отпуштање 160.000 људи из државних служби и јавних предузећа. Председнику владе је прихватљивији план министра привреде и в.д. министра финансија Душана Вујовића.

 Вујовићева намера је, како је изјавио, да сваке године смањује буџетски дефицит за око 60 милијарди динара, како би га до 2017. свео на 130 милијарди, што је циљаних три одсто БДП. Вујовић верује да би повећањем наплате акциза, царине и пореза повећао приходну страну за око 100 милиона евра, а увођење реда у јавна предузећа смањило би расходе за додатних 200 до 300 милиона евра. Судећи по изјави „двоструког министра”, успех његовог плана умањио би потребу за смањењем пензија за 20 и „државних плата” за 15 одсто, али не искључује њихово кресање за 10 процената. Ту одлуку би донела влада, рекао је Вујовић, уз комбинацију мера која би најправичније расподелила терет реформи.

– Како се ребалансом буџета за ову годину опште смањење плата, а можда и пензија, може очекивати тек у последња три месеца ове године, њихов учинак био би једнак очекиваној уштеди од кризног пореза од око 12 милијарди динара. То је 0,32 одсто БДП-а у 2014, што ни изблиза није довољно за остварење планираног циља консолидације, којим би се дефицит довео на планирану границу од седам одсто БДП – закључују аутори МАТ-а.

Милојко Арсић, професор Економског факултета Београдског универзитета, недавно је приметио да је сада мање извесна спремност владе да спроведе оштру фискалну консолидацију и свеобухватне и темељне реформе, него што је то изгледало одмах након њеног формирања. Сада је неизвесно када ће се остварити уштеде у јавним предузећима и 162 предузећа у реструктурирању.

– И кад се остваре те уштеде, оне неће бити довољне да се фискални дефицит у наредне три године смањи са овогодишњих преко 2,5 милијарди евра, на одрживих испод милијарде евра – указује Арсић. – Разлика између укупно потребних уштеда од преко 1,5 милијарди евра и уштеда, које се могу остварити на јавним предузећима, огромна је, па ће стога бити нужно да се остваре крупне уштеде и на другим позицијама расхода, укључујући и „државне плате” и пензије.

По његовој рачуници, умањењем пензија и плата за по 10 одсто годишње би се уштедело око 500 милиона евра, што је трећина неопходне уштеде од око 1,5 милијарди евра.

Арсић наглашава да је за успешну фискалну консолидацију неопходно да се у кратком року остваре значајне уштеде на неколико крупних позиција – јавним предузећима, платама и пензијама, као и да се покрене неселективна, снажна и истрајна борба за сузбијање сиве економије.

-----------------------------------------------------------------------------

Учинак евентуалног смањења плата и пензија?

Аутори МАТ-а су у својој рачуници пошли од података званичне статистике да је, без војске и полиције, у јавном сектору запослено око 540.000 људи. Око 380.000 од тог броја има плату између 45.000 и 110.000 динара. Плату већу од 110.000 динара прима око 50.000, а од 150.000 око 16.000 запослених.

Ако би се опорезовале стопом од пет одсто плате између 45.000 и 110.000 динара, државни буџет би годишње уштеде око 18 милијарди динара. Опорезивањем са 10 одсто плата између 110.000 и 150.000 динара и са 15 одсто плата преко 150.000, укупна уштеда би износила око 10 милијарди динара. Ова сума одговара уштеди која се остварује кризним порезом на плате, који је на снази од почетка 2014.

Кад се све сабере, овакво опорезивање плата запослених у јавном сектору донело би буџету укупну уштеду од 28 милијарди динара за целу годину, што представља око 0,75 одсто бруто домаћег производа у 2014.