Трудне већ у 16. години

Просечна девојка у Београду има прво сексуално искуство са шеснаест и по година, а око 60 одсто младих на први гинеколошки преглед долази због сумње на трудноћу, страха од полно преносивих инфекција или запаљења унутрашњих полних органа, показују истраживања о репродуктивном здрављу младих у Србији.
Према истраживању стручњака Центра за планирање породице при Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије, спроведеном међу адолесцентима, међу мотивима за ступање у прве полне односе најчешће се спомиње љубав (45,7 одсто), затим радозналост (35,7 одсто), а знатно ређе физичка привлачност и страст (8,3 одсто). Анкета је показала да адолесценти углавном знају да наброје основне методе савремене контрацепције, али и да су слабо упућени како се користе.

– Понављају се и даље заблуде које се преносе с генерације на генерацију. Млади верују да је такозвани прекинути сношај безбедна метода контрацепције и да се тако могу сачувати од нежељене трудноће. Немамо податке да је број прекида трудноће код млађих мањи него претходних година, па је и даље актуелно то да се око 50 одсто нежељених трудноћа дешава у првих шест месеци од почетка ступања у сексуалне односе. Страх од контрацептивне пилуле је и даље присутан и поред сазнања да се њом данас лече одређени хормонски поремећаји и неке болести које могу да изазову стерилитет – истакао је др Зоран Станковић, дечји гинеколог из Института за здравствену заштиту мајке и детета.

Када је реч о познавању болести које се преносе сексуалним путем, адолесценткиње у Србији у истраживањима нису показале довољно знања из ове области. Свака друга испитаница навела је три сексуално преносиве болести, а за више од три обољења чула је тек свака десета адолесценткиња.

– Сигурно је да одређен број младих ступа у сексуалне односе пре него што се заиста информише о могућим последицама. Девојке данас знају да први долазак код гинеколога не значи и обавезан преглед и све чешће долазе у саветовалишта за очување репродуктивног здравља младих да би се информисале о проблемима са менструалним циклусом или због проблема са вагиналним секретом. Ређе се јављају на преглед и због болова у стомаку или кашњења менструације. Најчешћа њихова питања су у вези са заблудама које се чују у друштву или од "искусних" вршњака – истакао је др Станковић.

Када је реч о полно преносивим инфекцијама, данашње девојке су у анкетама показале да су највише информација чуле о ХИВ инфекцији, затим о гонореји и сифилису, а знатно ређе (0,3-5,3 одсто) познају обољења чија је полно преносива природа откривена последњих деценија (генитални херпес, хламидијална генитална обољења, хепатитис Б, цитомегаловирусна инфекција). Ипак, чак свака пета особа испитаница не сматра да АИДС настаје као последица хетеросексуалне трансмисије ХИВ-а.

Према неким подацима, барем једну полно преносиву инфекцију има између 20 и 30 одсто сексуално активних адолесцената.

– Млади нам долазе када имају неке тегобе или када чују да неко од другара има гинеколошки проблем. Покушавамо да изградимо код њих такав однос да долазе на редовне контроле барем једном годишње. У свету је младима доступнија помоћ него код нас. Девојке најчешће долазе шест месеци или неколико година од почетка започињања сексуалних односа, али неке дођу први пут и са 20 и више година – истакла је др Илијана Мажибрада, гинеколог из Института за здравствену заштиту мајке и детета.

Истраживања су показала да две петине младих долазе на преглед због тога што брину о свом здрављу, а многе девојке и младићи хвале постојање акције коју спроводи интернет сајт www.21dan.com, који има за циљ да младима пружи релевантна знања у области репродуктивног здравља.

Лекари објашњавају да родитељи тинејџера на нашим просторима осећају страх да са својом децом разговарају на тему сексуалних односа, па се дешава да не знају да су њихова деца сексуално активна. Др Станковић напомиње да адолесценти, по правилу, пуно пажње поклањају чињеницама које чују од вршњака, а да готово половина родитеља младих који имају сексуалне односе не иницира разговор о томе са својом децом.

– Млади о сексуалним односима најчешће причају са својим вршњацима, а када дођу код лекара, нажалост, већ имају проблем са разним инфекцијама. Међу младима постоји уверење да савремена контрацепција угрожава здравље и да је штетна – објашњавају гинеколози.