Лекари имају последњу реч

Лекаре Ургентног центра, којима стижу најтежи и најхитнији случајеви, став припадника секте Јеховиних сведока да њихови чланови не могу да примају крв не спречава да раде свој посао – да лече животно угрожене људе на најбољи начин, па и давањем трансфузије крви, ако је то потребно да би се спасао живот.
Др Бранислав Лазић, који је 20 година био хирург у Ургентном центру, а данас је челник београдске Хитне помоћи, каже да потврда коју припадници Јеховиних сведока обично имају са собом и у којој пише да не дозвољавају да им се у току лечења или операција даје крв или деривати крви за лекаре нема никаквог значаја.
– Ми се држимо слова нашег закона о здравственој заштити, који нас обавезује да лицу пружимо хитну медицинску помоћ уколико је животно угрожен на најбољи начин и по својој савести. Када је у питању борба за живот доктор је тај који одлучује шта ће да уради у хитној ситуацији. Међутим, уколико нам стигне пацијент који се оријентише у времену, простору и у односу према другима морамо од њега да тражимо сагласност за сваку интервенцију коју предузимамо, али само када је реч о особама које су пунолетне и које немају старатеља. Човек има право да одабере да умре, на пример ако болује од карцинома и не жели да се оперише, ми смо дужни да такву жељу поштујемо, уз претходно потписану изјаву – објашњава наш саговорник.

Међутим, ако само у једном од три поменута критеријума за оријентацију пацијент не даје одговоре који имају смисла, већ, на пример, тврди да му је лекар брат или познаник, или не зна где се налази, онда је процедура другачија. Дежурна екипа од три члана, заједно, потписује документ да пацијент не испуњава услове да самостално одлучује и лекари одлучују шта је најсврсисходније и шта мора да се предузме, па ако је потребно давање крви или операција, биће оперисан и против своје воље иако, на пример, припада Јеховиним сведоцима, објашњава др Лазић.

Тако су, каже, до сада много пута урадили и никада се, бар њему, није догодило да је после такве одлуке био тужен. Др Лазић додаје да се то и не догађа тако често, можда једном у три или шест месеци.

На Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој кажу да је одбијање Јеховиних сведока да се њиховој деци медицинска помоћ указује уз давање крви изузетно ретка и екстремна ситуација. Професор др Зоран Крстић, директор Дечје клинике, а ни професорка Ида Јовановић, директорка Педијатрије у Дечјој клиници, за 28 година, колико су у овој установи, не памте ниједан случај таквог ускраћивања лекарске помоћи.

– Имали смо само једно дете пре неколико година које је требало да буде подвргнуто операцији срца, а родитељи су дали податак да су припадници Јеховиних сведока. Дете је оперисано, сасвим нормално, истина на Другој хируршкој клиници. Међутим, нас лекаре закон обавезује да сву животно угрожену децу збринемо, тако да се пристанак за операцију не тражи за ситуације када је дете животно угрожено. Најчешће, родитељ тада није ни присутан – објашњава докторка Ида Јовановић.

Пристанак родитеља, по речима докторке Јовановић, тражи се за сваку ситуацију у којој дете као пацијент није животно угрожено. Др Ида Јовановић каже да увек поштују одлуке родитеља, па би и у случају деце и родитеља који припадају Јеховиним сведоцима поштовали њихово људско право на лечење, али и њихово верско опредељење, наравно уз главни предуслов да дете није животно угрожено.

Данас постоје многе методе које приликом операција омогућавају да се крв "штеди" и није увек неопходно при оперативном захвату дати трансфузију туђе крви, већ се посебним поступком омогућава коришћење крви пацијента који се оперише.