Музика Едварда Грига оружје против шпијунаже

Под опасношћу да америчка Национална безбедносна агенција (НСА), али и друге обавештајне службе, прислушкују њихове разговоре, политичари у Немачкој нашли су оригиналан начин да изађу на крај са шпијунима. За време званичних састанака почели су да пуштају озбиљну музику да би нотама надјачали расправу и тако отежали или онемогућили рад тајних агената.

Чланови парламентарне комисије која истражује случај шпијунаже НСА, били су толико забринути да ће неко неовлашћено да слуша њихове дискусије, да су одлучили да за време заседања пусте класичну музику, пише британска штампа.

Преносећи информације немачког „Зидојче цајтунга”, острвски листови наводе да су из безбедносних разлога посланици пре почетка седнице комисије морали да оставе мобилне телефоне, лаптопове и таблет рачунаре у великој металној кутији у другој просторији.

„Онда је председник комисије укључио музику” рекао је неименовани извор.

Едвард Григ, Концерт за клавир у а-молу. Само због безбедности. Страх од прислушкивања толико је јак код немачких посланика да чак размишљају да се врате писаћим машинама. То је за телевизију АРД изјавио председник комисије која истражује случај америчког шпијунирања.

Није то први пут да се део државног апарата одриче технолошких достигнућа у покушају да сачува безбедност комуникације. Руска служба за обезбеђење највиших државних званичника вратила се прошле године на куцаће машине и набавила њих 20, открио је извор из Кремља.

Примери из прошлости, међутим, показују да постоје бројни начини да се „прислушкују” и ове већ заборављене справе. На пример, постављањем микрофона да се чује куцање како би се на основу тога касније дешифровало шта је написано или камере усмерене директно на машину или папир.

У случају који наводи „Телеграф”, НСА је 1984. године у страху од цурења информација, заменила сву опрему из америчких дипломатских представништава у Москви и Лењинграду. Када су је анализирали, испоставило се да је чак 16 писаћих машина било под руском присмотром и да је Кремљ током осам година имао увид у сваки папир који је на њима откуцан.

После хапшења двојице немачких обавештајаца под сумњом да су слали информације Американцима, и писањима да десетине запослених у државним службама у земљи новог светског фудбалског шампиона ради за ЦИА, највећи проблем Немачке није техника већ људи, закључује „Телеграф” и додаје да је за НСА и ЦИА много једноставније да плате за информације него да проваљују шифре, хакују електронску пошту и прислушкују телефоне.