Живот и смрт у Легији странаца

Колико тога новог ћемо открити о тајанственом животу погинулог Давида (Дејвида) Николића? Давид је провео готово читав живот у Легији странаца. У француску јединицу је ушао са 18 година и служио јој четврт века. У понедељак је погинуо у Малију.

Био је носилац француских златних ордена националне безбедности и прекоокеанске службе за Либан, Авганистан и Чад. У 45. години страдао је у Африци, у нападу бомбаша самоубица повезаних са Ал Каидом. 

Колико је српских судбина сличних Давидовој. Колико њих је живело у потпуној анонимности, ратујући за туђу заставу? Колико наших грађана ратује под француским барјаком и како доспева у једну од најмистериознијих јединица света?

Из поузданих француских дипломатских извора речено нам је да званичан податак о броју заинтересованих грађана Србије за упис у Легију странаца није доступан, те с обзиром на то није доступан ни податак о томе колико данас има грађана Србије у Легији странаца.  

Исти извор је на питања „Политике” какав је поступак уласка у ову јединицу и да ли се то чини преко амбасаде Француске у Београду, одговорио да се кандидати пријављују у једном од 11 регрутних центара у Француској.

– Регрути за Легију странаца не јављају се амбасади Француске – истакао је саговорник „Политике”.

Обавијена велом тајне, Легија странаца је једна од најобученијих формација у коју најчешће, разним каналима, пристижупустолови са свих меридијана, од којих многи беже од своје прошлости.

Ко су најпознатији Срби који су приступили најчувенијој плаћеничкој војсци на свету? У Музеју Легије убележена су, између осталих, имена краља Петра Првог, Николе Којића и Горана Фрањковића. Најчувенији припадници Легије странаца из ових крајева су,ипак, један српски краљ и најпознатији затвореник данашњице.

Краљ Петар Први Карађорђевић је осим изучавања париске уметности и француског политичког система, приступио Легији странаца 1870. године и учествовао у бројним крвавим биткама због чега је одликован Споменицом рата.

О томе како је Милорад Улемек Легија доспео у француску јединицу још није довољно познато. Такође је нејасно какве је задаткеу Легији странаца обављао бивши командант Јединица за специјалне операције ЈСО. Као што је писао Филип Шварм из „Времена”, Легија странаца о својим активним и бившим припадницима никад не даје обавештења преко телефона, а када је реч о писменом путу, све је само не ажурна.

Информације да је Легија, као легионар, провео седам година, да се борио у Чаду, на Блиском истоку и сличне, потичу од самог Легије.

Према једној верзији, писао је Шварм, Легија или Цема је четири године провео у јединици у касарни Авињон. Ту јединицу су сачињавала два батаљона –састављена од750 инжењераца, специјалиста и грађевинаца. Према другој верзији, Милорад Улемек је од 1988. до 1992. у чину наредника служио у 4. батаљону на Корзици, специјализованом за саботаже, диверзије и снајперску борбу.

Како је Улемек осуђен као један од главних организатора убиства премијера Зорана Ђинђића, потом ликвидације бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића и за атентат на лидера СПО Вука Драшковића, а пре тога је ратовао за Арканове „Тигрове”, а потом „Црвене беретке”, изненада се појавивши као већ искусан борац, поставља се питање какво је заиста било његово борбено искуство стечено у Легији странаца. Наиме, Легија се сам често хвалио да је учествовао и у борбама у „Пустињској олуји” у Ираку 1991. године, на страни западних савезника. Чак је и показивао фотографије из тог периода.  

Интересантно је, такође, да је погинули Давид Николић, као и Легија, рођен у Београду и да су генерацијски блиски, Улемек је 1968, а Николић 1969. годиште. Да ли су се познавали, није познато.

Још једно име из ратова деведесетих година у вези је са француским специјалцима. То је хрватски генерал Анте Готовина, који је такође био припадник Легије странаца, можда баш у време када и Николић и Легија.

Николић јепогинуо часно, после 25 година борбе за француску државу. То је потврдио председник Оланд. То потврђује и његова јавна биографија које се очигледно Француска не стиди. Он је 1988. године ступио у Легију, а три године касније, обучавао је млађе легионаре. Наредне године, обавио је прву борбену мисију у Џибутију. Чин каплара добио је 1996. године. Непуну годину дана касније, постаје припадник 8. инжењеријског пука, а 1999. стиче чин наредника.

Пре тачно једну деценију, Давид Николић је промовисан у ађутанта. Министарство одбране Француске слави Николића као изузетно ефикасног војника, а његова ратничка биографија, нема „црних рупа”.

----------------------------------------------------------------------

Љајић: Спречити одласке у туђе ратове

Наша посланичка група (СДПС) поднела је Предлог измена Кривичног закона где би се одлазак наших држављана на туђа ратишта и прикључење страним војним јединицама и полицијским снагама третирало као кривично дело. Погибија Давида Николића је разлог више да се доношење измена закона убрза, каже за „Политику” Расим Љајић, лидер СДПС-а и потпредседник Владе Србије. Држављани Србије одлазе у рат у Сирији, а на почетку украјинске кризе забележено је и њихово присуство на Криму.