Шта све можеш на „Јаху” кад си мртав

Да су Јапанци у свему, нарочито у новим технологијама, неколико корака испред остатка света, показује и вест да је компанија „Јаху” у тој земљи лансирала сервис за онлајн сахрану својих корисника (Yahoo Ending). Идеја је да се људи пре смрти пријаве за ову услугу и унапред одреде како ће изгледати њихов дигитални спровод.

Промотивни видео показује како члановима породице на смарт телефону стижу опроштајне поруке од оца који је управо умро. То је само једна од функција новог сервиса на којем ће корисник за живота моћи да постави „дигитални споменик”, односно меморијалну страницу са фотографијама, видео-снимцима, позивом за сахрану и где ће моћи да се изјави саучешће. Да би се спречиле злоупотребе, ова страница постала би активна тек када стигне званична потврда о смрти за коју се у извештајима не наводи по чијој наредби треба да буде издата – да ли сам корисник тражи од погребника да то учине после његове смрти, или је то обавеза породице или је, пак, погребна предузећа аутоматски издају. Кад добије потврду о смрти, сервис такође брише све податке који је преминули чувао на „Јаху” налозима.

Они који се пријаве за ову услугу која ће се делимично наплаћивати, имаће помоћ погребника у састављању тестамента, проналажењу гробног места и планирању других детаља сахране.

„Јапанци су се у прошлости консултовали са рођацима и комшијама о детаљима погреба, али то више није случај. Сада им је главна брига кога питати за савет и колико ће све то да кошта”, казао је представник погребног предузећа и навео да су трошкови целокупног обреда у тој земљи око 18.000 долара. Поређења ради, у САД је просечна цена спровода у 2012. години била 7.000 долара.

Ускоро ће „виндоуз 95” напунити 20 година, подсећају из „Јахуа” и указују на то да су порасле бриге око тога шта се дешава са дигиталном заоставштином после смрти корисника, будући да је интернет постао неизоставни део савременог живота.

Очекује се да овај сервис у будућности успостави сарадњу и са банкама, осигуравајућим кућама и другим компанијама како би управљали подацима који остају после смрти корисника.

А. Маринковић

-----------------------------------------------------------

Како поступати са налозима преминулих

Група утицајних америчких правника предложила је доношење закона према којем би чланови породице аутоматски имали приступ налозима преминулих корисника интернет сервиса, осим ако покојник тестаментом није одредио другачије.

О проблему управљања дигиталном заоставштином све више се расправља у САД. Све оно што је неко писао на глобалној мрежи, фотографије и видео-снимци које је постављао, може да има значајну материјалну вредност. Треба само замислити какву би цену на некој аукцији достигла дигитална имовина неког ко је био историјски значајан или макар популаран. Према тренутним правилима компанија интернет индустрије, „Фејсбук”, на пример, претвара налоге умрлих у њихове дигиталне споменике, дозвољавајући њиховим онлајн пријатељима да и даље приступају покојниковом профилу. „Гугл” после неког времена брише налог некога ко се дуже време не логује или допушта увид одређеним особама.

Уколико предлог америчких правника буде усвојен, ти прописи имаће јачу правну снагу од компанијских правила.