Наивци путују у Брисел

Ковачица – Уметност сликара из Ковачице, захваљујући Павелу Бабки, председнику Фондације "Међународни етноцентар Бабка-Ковачица", опет је у центру пажње. Под покровитељством Оливера Дулића, председника Скупштине Србије, и на предлог домаћина изложбе, Јелка Кацина, известиоца Европског парламента за Србију, у Бриселу ће, од 3. до 7. децембра, бити велика изложба стотинак радова различитих уметника, свих националних скупина, из читаве Србије.

Најављени догађај, од значаја за читаву Европу, био је повод за посету Ковачици Јелка Кацина, са сарадницима.

Гост из Брисела је желео да се на лицу места увери у озбиљност пројекта, који је Галерија-Фондација "Бабка-Ковачица", основана 1991. године, понудила администрацији Старог континента. Тим поводом је двадесетак уметника, у амбијенту галерије, коју краси 200 уља на платну наших познатих наиваца, различитих националних мањина и етничких група, гостима приказало процес рађања уметничких дела. Ова галерија је отворена 365 дана у години.

– Планирамо да представимо наше сликаре-наивце, из читаве Србије, потом резбаре у дрвету, уметнике који раде са сламом, глином, стаклом... То ће бити још једна прилика за контакте посебне врсте и допринос размени културног стваралаштва. У пројекат смо укључили све савете националних мањина, као и етничке заједнице. Фебруара ове године, такође, у Бриселу, уз свесрдну помоћ Јана Фигеља, европског комесара за културу, у Европској комисији смо успешно организовали изложбу слика, која је оставила снажан утисак на угледне посетиоце. Ова изложба је, заправо, почетак зближавања са породицом Европске уније, на ликовном плану – каже идејни творац културних догађаја у административном седишту ЕУ Певел Бабка.

Ковачица је, са околином, већ шест деценија позната по наивном сликарству. У самом врху са Ковачичком школом наивних сликара биле су Хлебинска и Школа самоуких сликара Јагодине, односно Опарића. Ковачица опстаје у врху захваљујући и Галерији "Бабка", која окупља и младе, али афирмисане, и средовечне и старије сликаре-наивце, који су прославили место и земљу. Мотиви са њихових слика пренети су и на честитке Уницефа.

– Ковачица је најубедљивији доказ да је Војводина мултиетничка, мултикултурна, мултирелигиозна заједница, значи да је то Европа у малом. Овде живе припадници народа који су већ чланови Европске уније и дошло би време, и био би ред, да и већински народ тих простора, одради оно што је потребно, и српски језик постане службени језик Европске уније. То је наша амбиција, ми се надамо да је и српска амбиција, и да то заједно можемо одрадити брже него што се то на вашој страни сања. Наивно сликарство је нешто на шта морате бити поносни, и то представља одраз самоуверења и очувања властите културе и националног идентитета људи који живе на тим просторима. То заслужује пажњу не само Србије, већ и читаве Европе – у посебној изјави за "Политику" рекао је Јелко Кацин:

Привучени наивним сликарством, у Ковачицу су долазили и анонимни и познати, са свих континената. Тајно, усред ноћи, у Ковачицу су, 1989. године, стигли и чланови "Ролингстонса". Посетили су, такође, легендарну Зузану Халупову, купили неколико њених слика и, опет, тајно нестали у ноћ. Свој штафелај је Халупова завештала Галерији наивне уметности у Ковачици, у којој је и слика великог формата (390 са 210 сантиметара), "Миграција Словака", коју је поводом 205 година доласка Словака у ове крајеве, шест месеци стварао средовечни уметник Јан Глозик.

Павел Бабка каже да су се, временом, мењали и мотиви на сликама. Запрега се повлачила пред тракторима, а све су ређи и традиционални послови сељана у Банату и Ковачици, у којој живе Словаци, и у мањем броју Срби, Румуни, Мађари...

– Пре две године, на једној изложби наивних сликара у Паризу, Брижит Бардо ме је озбиљно опоменула и рекла да се згражава пред призорима кљукања гусака и клања свиња, и то оквалификовала као мучење животиња. А ми смо те мотиве одувек сматрали – веселим, па и уметници нису могли да их избегну – каже Бабка, који сматра да наивно сликарство у Ковачици има будућност.

Појављују се млади таленти.