Драма сиријских избеглица у Турској

У медијској сенци хаоса у Гази и у Ираку, у Турској се одвија својеврсна драма са избеглицама из Сирије које су преплавиле целу земљу све до Истанбула и све чешће не бирају средства да би преживели. Са тим проблемом се суочавају и друге земље у региону, пре свега Јордан и Либан.

Од почетка сукоба у Сирији, који трају више од три године, 900 километара дугу границу између две земље досад је прешло милион људи. Можда и више пошто многи стижу илегално. У почетку они су добили уточиште у прихватним центрима на југоистоку Анадолије, али како се криза заоштравала, број се повећавао, имигранти су се отргли контроли и сада су се размилели широм земље.

Према снимцима које емитују локалне ТВ станице, имигранти, међу којимa има много деце, запосели су тротоаре и паркове у општини Фатих у граду на Босфору. Они ту обедују, спавају и преживљавају од милостиње коју им удели локално становништво. Грађани страхују од избијања епидемија, пошто они немају елементарне хигијенске услове за битисање.

У неколико места последњих дана забележени су напади локалног становништва на избеглице, које нe бирају средства да би преживели. Многи од њих раде на црно у пољопривреди и грађевинарству, баве се шверцом, обијају продавнице како би се домогли хране и других потрепштина. Посла већ има и за полицију.

Градоначелник Истанбула Хусеин Мутлу каже да се разматрају мере како да се реши овај проблем који већ гуши мегалополис. У граду тренутно борави више од 60.000 Сиријаца, који ће бити, како се најављује, враћени на исток земље како би тамо били под каквом-таквом контролом.

На удару избеглица су се нашли и други градови, пре свега Измир, Газиjантеп, Адана, Шинлиjуфра, Кахраманмараш.

„Влада мора што пре да преиспита политику ’раширених руку’ према сиријским избеглицама. То питања треба решавати са међународном заједницом, пре свега Уједињеним нацијама. У противном се не могу искључити ни сукоби на секташкој и етничкој основи”, упозоравају у хуманитарним организацијама које чине све што је у њиховој моћи да помогну бескућницима.
У Анкари су на мукама пошто у почетку нико није очекивао овакву поплаву избеглица. Када је у марту 2011. године „арапско пролеће” захватило и Сирију, турска влада је безрезервно подржала опозицију пошто се погрешно проценило да ће председник Башар ел Асад убрзо доживети судбину Хоснија Мубарака и Муамера ел Гадафија.

Пошто се крај кризе у Сирији засад не назире на видику, у Анкари изнова прозивају међународну заједницу, то јест УН, тражећи да коначно предузмe ефикасне мере како би се бреме избегличког цунамија равномерно распоредио. Поготово што се са сличним проблемима носе и друге суседне земље, пре свега Јордан и Либан, у којима такође већ не знају шта да раде са бегунцима из Сирије.

„За кризу са избеглицама из Сирије су криве Уједињене нације”, тврде у Анкари, која се од почетка залаже да се у пограничном подручју суседне земље створи зона у којој би се дотурала међународна хуманитарна помоћ онима који напусте своје домове.

Турску је досад избегличка криза коштала три милијарде долара, док је међународна заједница обезбедила свега 250 милиона за помоћ онима који су због оружаних сукоба били присиљени да напусте своје домове.