Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Протести поводом Дана несталих

Протести поводом Дана несталих
Са јучерашњег протеста у Београду: Отворите врата истини (Фото Танјуг)

Поводом Међународног дана несталих, у организацији Координација српских удружења породица несталих на простору бивше Југославије, на Тргу Николе Пашића у Београду јуче је одржан протестни скуп под називом "Отворите врата истини". Скупу је присуствовало више стотина грађана, а чланови породица несталих носили су транспарент на коме је писало "Грех је ћутати о страдању Срба".

Шеф Регионалне канцеларије у Београду МКЦК Пол Арни јуче је на конференцији за новинаре рекао да је Међународни дан несталих, који се у целом свету обележава 30. августа, прилика да се подсетимо да је још увек непозната судбина 17.882 нестале особе у протеклим ратовима на простору бивше Југославије. Осам година по окончању свих сукоба, према подацима Међународног комитета Црвеног крста из јула ове године, и даље је непозната судбина 13.449 особа из Босне и Херцеговине, 2.386 из Хрватске и 2.047 с Косова и Метохије.

Арни је истакао да су од 34.286 несталих особа, колико је пријављено током сукоба деведесетих година, до сада решена 16.404 случаја или 53 одсто. Он је оценио да се отпор при решавању ових случајева свуда среће, јер "иза сваког несталог лица постоји један ратни злочин и ратни злочинац који га је починио". Због тога ће питање несталих лица бити приоритет за МКЦК у следећој години, закључио је Арни, додајући да су власти, а не хуманитарне организације одговорне за решавање судбина несталих.

"У одсуству доказа о судбини несталих, породице су прогоњене мишљу да се може десити неко чудо – да ће можда бити откривен неки тајни затвор у коме су њихови најдражи заточени или да су они негде у иностранству засновали нови живот. Због тога многе породице потроше године и читаву своју уштеђевину на бескрајну и безуспешну потрагу. У великом броју случајева нестала особа је глава породице иза које су остале супруга и деца у мукотрпним условима. Због административних проблема узрокованих нерешеним статусом несталог, чланови његове породице не могу да остваре основна права, као што је право на имовину или склапање новог брака. Зато је од кључне важности да се питању несталих лица посвети дужна пажња и да се у пракси подржи право породица да знају судбину својих најмилијих", закључио је Арни.

Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић је рекао да Влада Србије чини све што је у овом тренутку могуће да се пронађе што више одговора о несталима на простору Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске и на Косову и Метохији. Он је такође оценио да би истражни правосудни органи ових република требало да дају много већи допринос него што данас чине.

Представници српских удружења из Црне Горе, Републике Српске Крајине и других делова Хрватске, Републике Српске и Косова и Метохије указали су да је најмање учињено на расветљавању судбине несталих Срба. Према подацима које су они изнели, у Републици Српској још се трага за 2.011 несталих Срба, у Хрватској 2.650, на Космету 562, а још се не зна ни судбина 450 држављана Србије несталих у Хрватској и БиХ током 1991. и 1992. године.
К. Ђорђевић

--------------------------------------------------------------------------

Апел из Грачанице

Грачаница – Поводом 30. августа, светског Дана несталих, из Грачанице је јуче са скупа одржаног у организацији Удружења породица несталих, надлежним институцијама упућен апел да ураде нешто како би била расветљена судбина киднапованих и несталих на Косову и Метохији.

Олга Ађанчић, из Милошева, рекла је да је њен син киднапован 1998. године када је кренуо на посао на коп Белаћевац и да се после месец и по дана родила његова кћерка која није упознала оца. Силвана Маринковић, члан Удружења несталих из Грачанице којој је киднапован муж, казала је да је њен муж Горан нестао на путу према Гњилану. "Сваким даном наших чланова је све мање, јер су многи чланови породица киднапованих, од туге, жалости и од свега што им се десило за ових осам година, преминули", рекла је она.
Танјуг 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.