Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чанку смета што сам успешнији од њега

Чанку смета што сам успешнији од њега

Нови Сад – Заоштравању ионако усијаних односа између коалиционих партнера у војвођанској власти ДС-а, СВМ-а и ЛСВ-а допринео је нови вербални сукоб на релацији између Лиге социјалдемократа Војводине и лидера Савеза војвођанских Мађара Иштвана Пастора.

Наиме, лигаши захтевају од Пастора да се извини зато што је рекао да је „право чудо да је мађарска заједница опстала јер за Мађаре у јужним крајевима нико није марио последњих 70 година”.

Симптоматично је да је Чанков ЛСВ други пут овога лета оштро „ударио” на свог коалиционог партнера у Војводини, али истовремено и коалиционог партнера СНС-а, назвавши га мађарским националистом и следбеником ултрадесничарског Јобика.

„Погрешно су протумачили реченице које сам изговарао, али то да нас доживљавају као десничаре већ полако постаје део уобичајене политичке реторике”, одговара у интервјуу за „Политику” Иштван Пастор, лидер СВМ-а и председник Скупштине АП Војводине.

На питање зашто је постао мета ЛСВ-а, Пастор одговара да мисли да им смета то што је „ефикаснији и продуктивнији председник Скупштине него што су они били, а његова странка успешнија”.

– Не желим да се уваљам у то блато и да се правдам ко сам и шта сам. Знате, када човек доживи да га усред Будимпеште попљују због тога што сарађује с немађарима и што неки сматрају да је продао мађарски национални интерес, онда ја, пре свега господину Чанку, немам шта да се правдам.

Какав је епилог тог немилог случаја у Будимпешти?

Покренут је поступак против непосредних извршилаца. Једна од тих жена била је у притвору. Знам да је покренут кривични поступак против подстрекача, бившег парламентарца Јобика Тамаша Гауди Нађа. Ја сам саслушан у својству оштећеног, и са своје стране тај случај сам и кривично – правно и морално – политички затворио.

Али чиме сте били испровоцирани када сте дали „спорну” изјаву која је засметала ЛСВ-у и ДСС-у?

То је практично била расправа везана за мађарску националну политику. Причао сам о ових 95 година, од Тријанонског споразума наовамо. Тих фамозних 70 година завршавају се деведесетих, кад код нас почињу вишестраначки избори, и то је период који су обележили Хорти, социјалистичка ера... Ту реченицу изговорио сам о односу Мађарске државе генерално према Мађарима ван матице у том периоду.

Ипак, када ви као председник Скупштине спомињете „јужне крајеве”, то имплицира тумачења каква смо чули.

Знам, али проблем је у томе да када Павловљев рефлекс почне да делује, онда се пљувачка толико накупи да вероватно облије мозак, па се не чује суштина нити смисао реченице. Ја тај термин „јужни крајеви” не користим у смислу како га користи Јобик.

Шта Србија конкретно може очекивати од најављене помоћи Будимпеште? Да ли је доласком у Београд премијера Мађарске Виктора Орбана отворена страница најбољих односа двеју земља?

Ако нису најбољи, не знам када су били бољи. Мислим да је добро то што с једне стране нема отворених питања која могу поткопати ту сарадњу, а с друге стране постоји интересна повезаност која је данас јача него икада. То је борба обе државе за место под сунцем. То је борба овог дела дела Европе да искорачи из позиције другоразредног европског простора. Конкретно, говоримо пројектима у вези с поправком инфраструктуре, реконструкцијом пруга, отварањем граница, привредном сарадњом и заједничким наступом око многих других ствари.

Премијер Србије Александар Вучић поручио је да Румунија треба да буде наш најважнији адвокат. Можемо ли имати два адвоката – и Румунију и Мађарску?

Мислим да се ту практично билатерални односи морају градити пре свега на људском, личном нивоу, и тако доживљавам све те реченице. Румунија по својој бројчаности, по територији, привредној сарадњи, позицији у ЕУ, веома видљивој агресивности у међународним наступима, сигурно је значајан партнер у градњи бољег имиџа овог региона. Знате, процес преговора је веома важан процес. Те две државе с чијим се премијерима претходних недеља састао премијер Вучић, Мађарска и Румунија, јесу државе које су на другој страни стола у преговорима за прикључење Србије ЕУ.

Индиректно, преко СВМ-а, Србија је добила свог представника у Европском парламенту. И ту се водила полемика чије ће интересе заступати господин Андор Дели.

То је та ситуација када се не зна шта да се каже, па се каже теби су клемпаве уши. Ми смо навикли на то да смо извикани као унутрашњи непријатељи, али болно је то што такве реченице пред телевизијским аудиторијумом изговара господин Чанак. Пред нама је пет година, па ћемо видети ко ће кога заступати у ЕП. У ових месец и по дана господин Дели је имао значајне акције у доношењу резолуције Европског парламента за отклањање последица поплаве.

Спекулише се да извештај Европске комисије у септембру неће бити тако позитиван по Србију због тога што Београд не уводи санкције Русији. Како коментаришете такве сигнале из Брисела?

Не могу то посебно да тумачим, јер неке специјалне дубинске информације немам. Србија се као држава налази у деликатној ситуацији због свог историјски дугог периода у односима према Русији, емотивним, а у последње време економским. Нисмо често у ситуацији да избалансирамо како се сваком допада. То је та судбина малих држава у сложеним временским околностима. Европска политичка сцена у последње две године се веома променила, види се напетост између Русије и ЕУ. Не мислим да се ту могу очекивати посебна правила понашања у односу на Србију. Ако Немачка може да има садржински специјалне односе с Русијом, онда мислим да би и Србији могло да припадне то право.

Како тече реализација коалиционог договора са СНС-ом? Када сте се последњи пут чули и видели с премијером Вучићем?

Иде доста добро, бар што се тиче садржине тог споразума. Све што је временски било могуће реализовати, до сада је учињено. Ми смо обзнанили текст споразума, тако да све може и да се провери. С господином Вучићем чуо сам се пре неколико дана, а ових дана требало би да се сретнемо.

Да ли је политичка ситуација у Војводини разлог за сусрет? Условљава ли вас Вучић у вези с том питањем?

Разговараћемо о Војводини, али и о крупним питањима развојног карактера као што су реализација развојних пројеката на Палићу, заобилазни крак пута око Суботице, градња суботичког позоришта, сет медијских закона.

У Влади Србије СВМ има пет државних секретара. Слушају ли се њихове сугестије или они само фигурирају у Вучићевом кабинету?

Различита су искуства. Није нимало једноставан и безазлен задатак који имају, али мислим да немамо чега да се стидимо због њиховог рада.

Коалиционим договором са СНС-ом обезбедили сте повећавање инвестиционих активности у општинама у којима су Мађари већинско становништво. Да ли је то први корак ка вашем старом захтеву да се те општине и територијално повежу?

Пре свега, те две ствари нису у корелацији. Ако се реализација инвестиционог подухвата обнове пруге од Сегедина преко Суботице до Баје, повезујући Тису с Дунавом, доживљава као мађарски пројекат од којег само Мађари имају користи, онда су то опет „Павловљеви рефлекси” о којима говорим.

А шта је с идејом о окрузима?

Знате, ако је нешто 1996. решено офрље, треба кад-тад да се исправи. То офрље је урађено да би се разбиле изборне јединице, и практично су управни окрузи кројени тако да се обезбеди победа СПС-а. ДОС је пре 14 година изашао на изборе с идејом да ће укинути управне округе, па то није урађено. И увек када сам разговарао о тој теми, неком би прорадио тај „Павловљев условни рефлекс”, да се у тој идеји препознаје нека врста амбиције националног хегемонизма у територијалном смислу.

А какав сте одговор добили од премијера Вучића?

Рекао је да он разуме наш захтев, али да је доживљај те идеје у јавности другачији, и замолио ме да то не стављамо на папир. Рекао сам – у реду. Не мислим да се на оваквим стварима мора стругати политички углед.

Због чега СВМ сад тражи промену Устава?

Није то наше откриће. О томе сад сви политички актери говоре различитим амбицијама. Мени је важно да се о томе нормално разговара, да се могу нормално износити идеје и да борба тих идеја покаже где су границе већинског споразума српског друштва, да имамо довољно времена и снаге да се кристалишу ставови. Знате, није нормално да, гледајући 150-годишњи период српске уставности, сваких 16-17 година имате нови устав који с претходним нема баш много везе.

Какве су шансе да успе реконструкција покрајинске владе?

Видео сам изблиза да су преговори које воде господа Чанак и Тадић трагикомедија. Не желим никога да вређам, али кад неко најављује корените промене, а прође више од два месеца а да не видите ништа коренито, то је једини коментар.

Да ли и даље као решење предлажете формирање такозване владе националног јединства?

Да. И сваким даном то изгледа као све реалније решење. Треба направити ситуацију у којој се питања могу решавати. У садашњој ситуацији се развлачи конопац, а да се не одмиче са стартних позиција.

Пре месец дана, оцењујући политичку ситуацију у покрајини, рекли сте „тресла се гора родио се миш”.

Живот потврђује да је сада тако, а видећемо шта ће донети јесен.

Шта предвиђате?

Ја не учествујем у преговорима. Имао сам један круг разговора с господом Чанком и Тадићем, и један разговор с господином Пајтићем. Рекли смо да не желимо да се трошимо на седење и млаћење празне сламе, да ћемо прихватити резултате тих договора, али да нисмо спремни да позиције које сад имамо препустимо било коме. Ако то буде поштовано – у реду, ако не буде, и то је у реду.

Како вас је ДС тако удаљио од себе?

Није нас ДС удаљио од себе, него су се они удаљили сами од себе. СВМ је на мартовским изборима у Војводини добио више гласова од ДС-а, али и од коалиције ЛСВ-а и НДС-а.

Може ли састанак који ћете с премијером Вучићем имати наредних дана променити политичку ситуацију у Војводини?

Може сигурно. Али сваки разговор је такав да у њега човек улази с надом да ће променити ситуацију. Нарочито ако је реч о разговору с председником странке која има тако значајну подршку, а која се налази у опозицији у покрајинском парламенту.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.