Љубав и рат

Част да отвори 64. Венецијански фестивал фестивал, на узаврелом и пребукираном Лиду, припала је филму "Искупљење" Џоа Рајта, најмлађем редитељу којем је икада у историји фестивала припала оваква част, у којем главне улоге играју Кира Најтли, Бренда Блетин, Ванеса Редгрејв и Џејмс Мекавој.
Уз Рајта на премијери филма појавили су се и његови главни глумци – Кира Најтли, Џејма Мекавој и Ванеса Редгрејв, а публика је аплаузом наградила ову адаптацију истоименог успешног романа Ијана Мекјуана, у којем је тринаестогодишња јунакиња неизбрисиво променила животе многих лажно оптуживши љубавника своје старије сестре за злочин који није починио.

Права за екранизацију Мекјуановог"Искупљења" својевремено је откупила компанија Working Title са планом да режију понуди Ричарду Ејру. Међутим, како се Рајт прославио екранизацијом романа Џејн Остин "Понос и предрасуде", у којем је такође блистала Кира Најтли, уговор је ипак понуђен њему. Када је преузео режију, Рајт је постојећи сценарио Кристофера Хемптона поново прерађивао, држећи се књижевних предложака што је више могао, у искреној намери да што више испоштује писца.

Занимљиво, али Ијана Мекјуана, добитника Букерове награде за књигу "Амстердам" (1998), та редитељева посвећеност његовој књизи као да није претерано импресионирала. У својим изјавама неким британским медијима, Мекјуан је писање сценарија назвао рушилачким послом у којем се " 130.000 речи из књиге среже на 25.000!" Но, каже још писац, "Рајт у томе има искуства, претходно је већ прилично успешно `демолирао` класични роман Џејн Остин".

 Приликом сусрета са венецијанским извештачима Џо Рајт, некадашњи телевизијски редитељ (БАФТА за мини-серију "Чарлс други"), признао је да није прочитао роман Џејн Остин пре него што је добио понуду да по њему сними филм. "Сналазио сам се у ходу, али сам брзо скопчао ствари", каже и подсећа да су критичари о његовој верзији "Гордости и предрасуде" рекли и то да је "одличан примерак екранизоване литературе и изванредан социјални зоолошки врт енглеске више класе са краја осамнаестог века".

 Оно што се у овом тренутку мора признати, јесте да је Рајту пошло за руком да и Мекјуанов роман режира прилично прецизно. У првом делу филма, смештеном у један аристократски летњиковац пред почетак Другог светског рата, сексуалне и класне напетости веома су добро представљене. У ратном наставку филма, којим је покривено и лондонско ратно лето 1940. и евакуација поражене британске војске, Рајт своју режијску прецизност надограђује и страсном љубавном причом. У филму има и ратног спектакла и љубавника што се шетају уз обалу океана, звука романтичне и тугаљиве виолине, али и холивудских матрица. Међутим, као филм отварања 64. Венецијанског фестивала, пун је погодак за сасвим добар утисак. Уосталом, уклапа се и у венецијанску моду а ла Марко Милер, који већ неколико година заредом за отварање фестивала на чијем је челу, бира спој књижевности и филма. Подсећања ради, прошле године почело је са "Црном Далијом" Брајана де Палме, снимљеном према бестселеру Џејмса Елроја. Случајност? Ма, никако – тенденција.

На влажном венецијанском Лиду, данас се жељно ишчекују филмови у којима играју Џорџ Клуни и Бред Пит...