Београд не може да чека, али не може ни Брисел

Оптимизам вицепремијера српске владе Божидара Ђелића није без покрића, тврде извори "Политике" из дипломатских кругова. Ђелић је, наиме, још почетком августа прогнозирао да би Србија ове јесени, тачније у октобру, могла да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и без изручења Ратка Младића Хашком трибуналу. Како сазнајемо, у Бриселу се више а приори не одбацује могућност да Београд добије "зелено светло" чак и ако не успе да ухвати једног од двојице најтраженијих хашких бегунаца. У седишту ЕУ, како је нашем листу поверио дипломата земље која је пуноправна чланица Уније, све је више оних који сматрају да би чекање да се Младић нађе у Хагу могло да буде предуго, не само за Београд, него и за Брисел.

Да подсетимо, преговори о прикључивању прекинути су пре годину дана због негативне оцене сарадње са трибуналом, а онда поново покренути са мртве тачке половином јуна ове године, само неколико дана после хапшења генерала Републике Српске Здравка Толимира, најтраженијег хашког бегунца после Младића и Радована Караџића. До обнове преговора дошло је на иницијативу европског комесара за проширење ЕУ Олија Рена, који је тада изјавио да је "одушевљен" наставком процеса.

"Наравно, паралелно са тим Србија мора да настави да сарађује са Хашким трибуналом. То није само међународна обавеза, већ и услов за закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању", рекао је тада Рен. Овог пута, међутим, Брисел сарадњу са Хагом не би нужно поистоветио само и искључиво са изручењем Младића.  

То не би био нови, безуслован уступак Србији. Власти у Београду ће, како је Ђелић и напоменуо, морати да докажу своју спремност да употпуне сарадњу са Хагом.

"Сарадња са Хагом подразумева са наше стране апсолутни доказ да радимо све што је у нашој моћи да пронађемо и пошаљемо у Хаг преостала четири хашка оптуженика", рекао је Ђелић и додао: "Могуће је да добијемо ’зелено светло’, а да Ратко Младић не буде у Хагу, мада је најбољи доказ сарадње екстрадиција", рекао је Ђелић.

Да Влада Србије намерава да тај проблем реши што пре, потврдио је јуче на конференцији за новинаре и премијер Коштуница, рекавши да извршна власт преузима све мере да та сарадња буде што пре окончана. "Србија је одлучна да тај део обавеза мора испунити", нагласио је он и подсетио на формирање Савета за националну безбедност, као и на чињеницу да су службе војске и полиције још више ангажоване на сарадњи са трибуналом, што показује хапшење и изручење генерала Здравка Толимира и Властимира Ђорђевића.

Можда се управо и због тога чини да су званичници ЕУ све склонији мишљењу да је претерано да будућност читаве једне земље услове судбином једног човека, макар то био и Младић.

Ово није ново размишљање. Још пре неколико месеци бивши заменик главне хашке тужитељице Грејем Блуит (бивши је постао због неслагања са Карлом дел Понте) јавно је изјавио да је "уверен да Ратко Младић и Радован Караџић неће бити ухапшени".

Међународна заједница до сада је неколико пута одустајала од Младићевог хапшења као услова. Зимус смо примљени у Партнерство за мир, а преговори са ЕУ су неколико пута настављани. Од пролећа су у бриселским кулоарима све бројније присталице омекшавања према Србији. Та струја сматра да би тврда условљавања довела у ћорсокак и Београд и ЕУ. Нови застој зато, тврде у дипломатским круговима, никоме не би користио.