Скраћени Бемус, али ипак га има

Сама чињеница да се 46. Бемус дешава јесте чудо – каже нови селектор овог фестивала, композитор и професор на Факултету музичке уметности у Београду Светислав Божић.

Због нагомиланих дугова, да подсетимо, у марту ове године укинута је концертна агенција „Југоконцерт”, која је била извршни продуцент Београдских музичких свечаности, и у јавности се поставило питање да ли ће бити одржан фестивал који је основан још 1969. године.

– Градски секретар за културу, предусретљиви Владан Вукосављевић успео је да отписани Бемус врати на сцену. Очито да је било воље и у градским структурама да са мало новца подрже фестивал класичне музике, поред свих невоља које су нас задесиле услед поплава и оптерећености буџета – наглашава Божић додајући да се дугови „Југоконцерта” стално увећавају, сада због судских трошкова, и тренутно износе 800.000 евра, а тек ће бити речи како и када ће бити враћени.  

Одбор Бемуса формиран је 23. јуна, и у њему су виолиниста Јован Колунџија, пијанисткиња и декан Факултета музичке уметности у Београду Дубравка Јовичић, чембалисткиња Смиљка Исаковић, диригент Биљана Радовановић, и позоришни редитељ и бивши министар културе Братислав Петковић.

– Лако смо дошли до репертоара, определиле су нас тематске целине и годишњице – 100 година од Великог рата и од смрти композитора Стевана Мокрањца, и 30 година од смрти композитора Василија Мокрањца и Марка Тајчевића. Ова врста моралног и естетског бонтона била је драгоцена и, уз остали програм, кретаће се од 17. века до данас – каже наш саговорник.

Према његовим речима, овако скраћен, рестриктивни Бемус, биће уметнички одговоран, и неће „намиривати сујете дневних потреба којих има у музичкој области”. 

– Нема врхунског уметника који ће тек тако да дође на телефонски позив, јер се њихови календари планирају бар годину дана унапред. Ми смо успели ипак да добијемо квалитетне музичаре који су реаговали пријатељски, разумевши ситуацију. На отварању Бемуса 20. октобра у „Сава центру” наступиће „Глинка”, академски национални хор из Санкт Петербурга, с мешовитим световно-духовним програмом, а дан касније преселиће се у цркву Светог Ђорђа на Опленцу, и извести Свеноћно бденије Рахмањинова – истиче композитор.

Програм фестивала је, како додаје, реалан у нереалним околностима. Уметници су потврдили датуме доласка, и зна се да ће бити седам концерата у 10 дана. Дошли би Стефан Миленковић и Немања Радуловић, али њихов календар је пун.

– Публика ће чути и хор РТС са делима Стевана Мокрањца, професоре Факултета музичке уметности, који ће свирати клавирску музику Марка Тајчевића и клавирску и камерну Василија Мокрањца.

Камерни ансамбл „Музика вива” из Москве са Александром Рудином, виолончелистом, свираће клавирске партите Ј. С. Баха, гудачки квартер из Будимпеште „Барток Кодаљ” са кларинетистом Дарком Брлеком из Словеније извешће музику националних школа, од барока до романтизма. Оркестар РТС-а са диригентом Бојаном Суђићем затвара фестивал са руским пијанистом Александром Синчуком, пореклом из Кијева, који ће извести Рахмањинове концерте – други и трећи, каже Божић.

За поруџбину Бемуса ове године нема новца. Неће бити ни концерта за децу, уколико не буде „Еха Бемуса”, након фестивала.

– За четири године, на колико сам именован, желим да представим хетерослојан, флексибилан програм који не посматра свет из једне визуре, већ представља растреситу духовну компоненту. Конвенционална дела морају бити врхунски донесена, а нова полако дозирана – каже Светислав Божић који је компоновао више од 200 дела. Његове композиције, подсетимо, извођене су у Француској, Швајцарској, Шпанији, Кипру, Грчкој, Мађарској, Бугарској, Немачкој, Русији, Украјини, Јапану. Аутор је више књига и 14 дискова, а париски „Наксос” 2012. објавио је његов диск „Византијски мозаик”, инспирисан српским манастирима, у интерпретацији пијанисткиње Јасмине Кулагић која живи у Паризу.

Опера о Сави Владиславићу у Народном позоришту
„Политика је 2006. писала да је завршена опера Светислава Божића „Меланхолични снови Саве Владиславића”, а крајем ове године биће њена премијера у Народном позоришту у Београду. Реч је о животу руског дипломате српског порекла на двору руског цара Петра Великог, заслужном за Кјахтински договор 1725, који је регулисао односе Русије и Кине. Јован Дучић је написао романсирану биографију Саве Владиславићa који је у Сибиру подигао цркву Светог Саве...