Кинези продиру у америчко двориште

И Си Ђинпинг, председник Кине, управо окончава своју латиноамеричку турнеју по готово идентичној рути коју је само пре десетак дана прешао Владимир Путин. Потписујући велике економске уговоре, Кина је после самита Брикса у Бразилу знатно ојачала позиције Венецуеле, Аргентине и Кубе, земље које се у текућем престројавању света, упорно одупиру северноамеричкој превласти.

Нафтоносна Венецуела добила је четири милијарди долара кинеског кредита који ће уместо у америчкој валути враћати испоруком за још око сто хиљада барела дневно Кини. Тренутно се дневно отпрема 524.000 барела црног злата на Далеки исток, а по званичним подацима из Каракаса до 2016. у Кину ће одлазити милион барела венецуеланске нафте на дан. Ова врста светске трговине, у којој се америчка валута долар замењује за отплату у натури, почела је још у време социјалистичког председника Уга Чавеса. Венецуели су кредити помогли да побољша инфраструктуру и јавне службе, Кини су обезбедили  сигурну дневну испоруку енергената. И једнима и другима пре свега прија што су у овој великој трансакцији заобишли САД где, упркос врло хладним политичким односима, одлази велики део венецуеланске нафте.

Венецуела је постала једна од земаља са највећим кинеским улагањем, рекао је Си Ђинпинг, и седми по реду извозник нафте у најмногољуднију земљу света. Обе земље истичу да се новим уговорима учврстило „стратешко партнерство” између њих

Под утиском Мундијала у Бразилу, где се, додуше, Латинска Америка није прославила, кинески председник је употребио фудбалску терминологију како би зацртао стратешко партнерство. Цитирао је славног бразилског фудбалера Пелеа који је рекао да му је од свих голова у каријери увек најдражи онај „следећи”. Пеле више не даје голове, али Пекинг жели да са истим жаром заједничко кинеско латиноамеричко предузетништво постиже нове подвиге.

Кина широм отвара врата за робу из Латинске Америке, више пута је потврђено на овој турнеји. С друге стране кинеска улагања у Латинску Америку достигла су 17 милијарди долара, али кинески председник тврди да има потенцијала да се знатно повећају.

Претходно је Пекинг потписао са Буенос Ајресом уговор о кредиту од седам и по милијарди долара, преко потребан Аргентини која у овом тренутку, због неотплаћених дугова, нема приступ глобалним финансијским тржиштима.

Иако се Кина у својим пословима руководи прагматичним интересима, Си Ђинпинг је ипак желео да ода пошту и преминулом Угу Чавесу, предводнику латиноамеричког социјализма у 21. веку, за чијег се живота и зачела значајнија размена добара и идеја са Далеким истоком. Председник је посетио маузолеј Уга Чавеса, а политички аналитичар из Каракаса Карлос Ромеро тврди да „Кина нема намеру да се идеолошки такмичи са САД”.

„Експанзија је део политике да се дугорочно осигура природним ресурсима”, тврди овај Венецуеланац.

Венецуела има нафту, Аргентина обилује месом и житом. Обе ствари су преко потребне најмногољуднијој земљи како би наставила са убрзаним развојем. Турнеја Си Ђинпинга је одличан посао за Кину, а само успут спас за Венецуелу и Аргентину.

Али кад природни ресурси из америчког задњег дворишта одлазе на Далеки исток, то не може да се допадне Вашингтону. Ни идеолошки, а још мање економски.