Циклотрон пред гашењем?

Судбина aкцелераторске инсталације "Тесла" у Институту за нуклеарне науке "Винча" у рукама је седмочлане комисије коју је формирала Влада Србије, а која до краја септембра треба да предложи да ли ће се у овај, до сада, највећи научноистраживачки пројекат у Србији и даље улагати или ће се овај акцелератор угасити.

У изградњу "Тесле" уложено је око 15 милиона евра, а да би се акцелератор коначно привео намени потребно је око пет милиона евра.

Претходни министар за науку одобрио је 2,5 милиона евра из буџета за наставак изградње aкцелераторске инсталације, али је њено финансирање обустављено после постављења новог министра који, пре него што "одреши кесу" за додатно финансирање овог пројекта, жели да чује мишљење комисије о томе да ли и даље треба улагати у aкцелераторску инсталацију.

Др Небојша Нешковић, руководилац пројекта на изградњи aкцелераторске инсталације, каже да овај пројекат има подршку Међународне агенције за атомску енергију и да је специјална комисија састављена од међународних стручњака пратила његову досадашњу изградњу. Оцене ових двеју компетентних међународних комисија су позитивне. Нешковић је изненађен понашањем актуелне министарке Ане Пешикан која није нашла за сходно да с тимом стручњака, који већ годинама ради на овом пројекту, разговара о овој теми. Она их није ни обавестила о томе да је надлежно министарство формирало комисију која треба да испита све чињенице у вези са тим да ли је овај акцелератор уопште потребан српској медицини.

Како истиче Нешковић, обуставити рад на акцелератору значили би бацити у ветар године уложеног труда и новца.

По његовим речима, акцелератор је значајан у медицинској дијагностици малигних тумора. Овај уређај ће производити радиоизотопе – јод 123 и 124, чиме се омогућава најсавременија медицинска дијагностика малигних тумора. Захваљујући овој техници можете видети туморе док су мањи од једног центиметра (величине свега неколико милиметара). Осим тога, ова техника пружа могућност да се одмах види да ли је реч о бенигним или малигним туморима.

– Могућа је и добра контрола терапије малигних обољења, пошто већ после недељу дана можете знати да ли се после примене цитостатика малигно ткиво смањује или не – објашњава Нешковић.

Он подсећа да је изградња акцелератора почела давне 1989. године. Изградњу ове инсталације стопирао је бивши министар Бранислав Ивковић 1998. године. У септембру 2002. године министар Драган Домазет је покренуо изградњу акцелератора с тим што је новац давао "на кашичицу". Претходни министар Александар Поповић је преузео ствар у своје руке. Он је ангажовао стручну екипу која је испитивала све чињенице у вези с изградњом aкцелераторске инсталације која је својевремено била проглашена за државни пројекат. После извештаја стручног тима, који је био позитиван, а на коме су радили пола године, министар је дао налог да се из буџета издвоје паре за наставак изградње. Према плану претходног министарства науке, циклотрон је требало да буде пуштен у погон до краја септембра 2008. У складу са овим планом, тим који гради aкцелераторску инсталацију обновио је почетком ове године сарадњу са Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања "Дубна" у Русији, који је и стратешки партнер Института "Винча" у овом послу.