О Хиловом тузланском говору

Отправник послова амбасаде САД у БиХ и председник Републике Српске током прошле недеље разменили су тешке увреде. Најпре је Николас Хил оптужио Додика за ,,корупцију, некретнине у Београду и на Кипру, богаћење његове породице”, за ,,измишљање да су неки тамо намерили да укину РС да би изазвао параноичан страх међу грађанима”…Додик је већ сутрадан узвратио да је ,,Хил лажов који о њему свесно дезинформише своју владу... намерно шири измишљотине о Кипру које је СДС био протурио још пре десет година... да се тако укључио у изборе у РС на страни опозиције”…Но, најпре нешто о контексту у коме је започела ова ,,размена удараца”.

Цитиране речи Хил је изговорио пред дипломцима Америчког универзитета у Тузли. Уместо очекиваног пригодног говора који би се односио, рецимо, на помоћ САД развоју образовања у БиХ, на циљеве ширења мреже америчких универзитета по свету, на Фулбрајтову и друге фондације…Николас Хил је одржао политички говор у коме је ишамарао демократски изабрану домаћу власт која му је дала агреман и препоручио својим младим слушаоцима да је замене. ,,Политичке елите у БиХ добро сарађују преко етничких линија када је у питању крађа новца из буџета... Политичари играју на патолошку карту... Лидери и њихове странке не раде скоро ништа на побољшању живота грађана...”, рекао је амерички отправник послова.

На страну то што такво мешање иностраног дипломате у политику земље домаћина према Бечкој конвенцији представља прекршај због кога би Хил у свакој нормалној земљи био проглашен персоном нон грата, јер је у земљама западног Балкана одавно прихваћено да нам и ниже рангиране дипломате држе лекције и деле ћушке. Занимљиво је да је Хилова ,,безобзирна критика свега постојећег” изложена у Федерацији пред, ако не искључиво, оно бар претежно бошњачко-хрватском публиком, а да је експлицитно адресирана искључиво на Српску и Србију.

Статистички гледајући, у Хиловом говору Слободан Милошевић је поменут тачно десет пута, као политичар који је ,,искористио етничке тензије”, ,,био носилац корумпиране власти”, ,,манипулисао непријатељствима из прошлости”, ,,произвео себи сличне наследнике”…,док је Добрица Ћосић поменут једанпут, и то као ,,отровни националиста”. О Туђману, Изетбеговићу и другиманема ни помена, или су, можда, сакривени под формулацијом ,,и други у Загребу и Сарајеву који су имали сличан приступ”. Тако покојни Слободани Добрица за Хила представљају кључно објашњење за све проблеме у савременој БиХ.

Сличну националну селекцију отправник послова амбасаде САД направио је и међу савременим политичарима унутар БиХ. Пошто се као одговорни за социјалну кризу, незапосленост, корупцију…уопште не спомињу ни Бакир Изетбеговић, ни Лагумџија или Радончић, као ни Човић, Рагуж или Беванда, испада да је за све крив јединопоменути Додик. Елем, Хилова порука дипломцима Америчког универзитета у Тузли објективно гласи: сви ваши проблеми се налазе у другом ентитету у коме не живите и у Србима са којима немате много додира. Тешко да ће таквом поруком допринети превазилажењу етничке мржње у БиХ, која га у начелу много брине.

Но, вратимо се на почетку наведеним конкретним оптужбама НиколасаХила на рачун лидера РС. Ако се ради о његовој, или било чијој, корупцији, ваљда су у БиХ, као и у САД, за то надлежни домаћи судови, а не инострани дипломатски представници. Ако се ради о његовим некретнинама, како постојећим у Београду тако и непостојећим на Кипру, ваљда није проблем што их има него, евентуално, како их је стекао. Односно, да ли је, рецимо, био привилегован при куповини као, можда, Геншер са кућом на Јадрану, Педи Ешдаун са викендицом на Јабланичком језеру или Медлин Олбрајт са контролним пакетом у Мобителу на Косову.

Што се тиче Додиковог ,,ширења параноје о укидању РС”, сам Хил је у свом тузланском излагању рекао да ,,право националног вета служи за заустављање напретка у БиХ”, да ,,треба радити на изналажењу уставне структуре која ће БиХ одвести у 21. век”, да су ,,БиХ најхитније потребне институционалне реформе”. Није тешко повезати да би Хилове ,,уставне иновације” и ,,институционалне реформе” требало да укину ,,национални вето” као „препреку напретка БиХ”. Пошто је право на вето кључни механизам равноправности у свакој национално сложеној заједници, онда ни страх од укидања РС ипак неће бити параноичан него сасвим реалан. И, производи га, ето, и дипломата суперсиле, а лидер ентитета само на то често оправдано упозорава.

Напокон, Хил је оптужио Додика три месеца уочи избора у РС на којима се кандидовао за други председнички мандат.Истина је да се тиме објективно укључио у предизборну кампању на страни опозиције.

Пошто већ сам Хил није узвратио на контраударац Додика, треба приметити и нешто што релативизује његов недопустиво недипломатски гест. Америчка подршка, као и опструкција било које странке и кандидата у бирачком телу РС, може да произведе само супротан ефекат,не само због НАТО бомбардовања српских положаја током рата и због ревизије Дејтона којом су отете многе ентитетске надлежности. Пошто живи и ради у Сарајеву, где је расположење бирача другачије, Хил је вероватно само лоше проценио.

Професор универзитета