Мање плате и пензије до десет одсто

Покушаћемо да смањење плата и пензија буде највише десет одсто, а тиме ћемо постићи две трећине потребних уштеда. Унапређењем ефикасности јавних предузећа смањиће се притисак на њихово веће смањење, изјавио је Душан Вујовић, вршилац дужности министра финансија после заједничког састанка Александра Вучића, председника владе са економистима, банкарима и привредницима у Савезу економиста Србије.

– Сви параметри ребаланса буџета би до 11. августа требало да буду познати, а овај план реформи требало би да буде у Скупштини 15. септембра, како би био усвојен до 19. септембра. Ребаланс ће исказати трошкове, могућности на приходној страни, као и средства за социјални програм и стимулације. То ће бити полазне основе за склапање трогодишњег аранжмана с ММФ-ом – рекао је Вујовић.

Паралелно с фискалном консолидацијом радиће се на смањењу трошкова, која праве јавна предузећа што би, према његовим речима, требало да „фискални брод” усмери ка циљу да минус у државној каси буде три до четири одсто бруто домаћег производа, а да се привредни раст „убрза” на један до два одсто догодине и на два до три одсто од 2016. године надаље. Због штета од поплава од 1,5 милијарди евра ове године привредног раста или неће бити или нас очекује мањи пад, појаснио је вршилац дужности министра финансија.

– Уколико реформа јавних предузећа, пореске управе, јавне администрације не да ефекта мораћемо да посегнемо за „тврдим” мерама као што је повећање пореза на додату вредност, а негативна страна тога је раст инфлације – рекао је Вујовић.

На новинарско питање о најављеним сменама у јавним предузећима министар је одвратио да то не жели да коментарише, али да је професионализација њиховог менаџмента по европским стандардима неопходна. Конкурси за њихов избор биће јавни, партијски интереси ће морати да се „склоне”, а како је рекао, у јавним предузећима може много да се уштеди, а то никога неће заболети.

– Уштеде могу да се остваре и борбом против сиве економије и то бољом наплатом ПДВ-а на дуванске производе. Губици у преносу електричне енергије износе 18 одсто, а степен наплате потрошене електричне енергије тренутно је 84 одсто. То значи да Србија „баца” трећину произведене електричне енергије, односно трећину енергије не наплати – упозорио је министар Вујовић. Само та уштеда обезбедила би више него довољно средстава да у 2015. години будемо на „пуној линији” достизања циља за 2017. годину.

Поводом изјава његових колега из владе да нам прети грчки сценарио уколико не спроведемо фискалну консолидацију Вујовић је рекао да те изјаве не доживљава као пројекцију банкрота земље, већ само као упозорење јавности шта би могло да се деси.

Он је рекао и да су финансијска тржишта добро реаговала на скорашње кадровске промене у влади и најавио да, због инфлације од само 1,2 одсто, има простора за релаксирање монетарне политике што би требало да се постигне договором владе и НБС.

– Наредне седмице у Скупштину стиже још пет, шест закона од којих су два из мог ресора, а то су о приватизацији и стечају која би требало да уклоне кључне препреке да се реши статус 161 предузећа у реструктурирању и 584 предузећа из надлежности Агенције за приватизацију. Нова решења подразумевају да је могућа конверзија потраживања у капитал предузећа и отпис дугова само ако постоји такозвано три М, а то је да постоје метод, модел и мере за спровођење. Без три М отпис дуга није могућ – рекао је Вујовић.

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић нагласио је да се реформска агенда Владе Србије поклапа са мерама за дугорочну макроекономску стабилност које Савез економиста Србије годинама предлаже.

Влаховић је рекао да Савез економиста од 2007. године и почетка кризе у први план ставља реформу јавног сектора, као предуслов дугорочне макроекономске стабилности.

„Говорили смо да је неопходно урадити хитну фискалну консолидацију, завршити реструктурирање јавних предузећа и приватизацију, реформу пензијско-инвалидског система, донети нови закон о раду, и са задовољством могу да кажем да се реформска агенда владе поклапа са оним што је упозоравао СЕС годинама уназад”, рекао је Влаховић.

Он је навео да реформе захтевају шири друштвени консензус и одговорност свих у јавном животу и додао да се нада да је састанак са премијером и министром први у низу јер, приметио је, тешке реформе траже допринос свих који могу да помогну.