Србин из Книна оцарињен због БГ таблица

Живко Бабић из Мокрог Поља код Книна већ шест година без проблема путује из Србије у Хрватску са својим возилом марке „шкода октавија” београдских таблица. Од 2008. године, када је купио „шкоду”, у Земуну, до осмог јула ове године, мирно је пролазио кроз граничне пунктове између Србије и Хрватске и у региону. Шездесетшестогодишњи Живко Бабић, са српским пасошем и хрватском путовницом, не може да избројао колико пута је ишао тамо-вамо, од Умке, где сада живи, до Мокрог Поља, где је некада живео! Можда око 50 пута! И, свих ових година Живковог путешествија, његов аутомобил је имао београдске таблице.

Али, осмог јула, најпре су му хрватске царинске власти одузеле возило, потом је сопствену „шкоду” морао да откупи за око 4.100 евра. Сада чека да плати додатну казну – још 700 евра. И, све време, размишља да ли да о овоме уопште прича, или да „шути”, да не надрља кад поново крене ка Книну.  Ипак је изабрао ово прво. Како је Живко остао без својих кола и зашто је морао да их откупи? Шта се догодило на граничном прелазу Стара Градишка, приликом уласка Живка из Босне и Херцеговине у Хрватску?

– Са мном је у колима тог дана био мој комшија из Книна. Прошао сам све уобичајене контроле, показао сам србијанску возачку дозволу, потом србијанску саобраћајну дозволу и србијански пасош. Онда су ме хрватски службеници питали имам ли хрватску путовницу. Ја сам им, наравно, показао и сва хрватска документа. Међутим, цариници су ми узели папире. Било их је тројица. Чекао сам готово два сата. Коначно сам имао шта да чујем. Рекли су ми: „Господине, ми вам заплењујемо аутомобил!” Рекли су ми још да сам хрватски држављанин, а да управљам возилом страних таблица. Питали су ме да ли желим да оставим возило ту или да ме прате до Славонског Брода. Ја сам изабрао да ме прате до Славонског Брода. По мене су дошли комшија и син – прича Живко. Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта боји се да се проблем који је имао Живко Бабић са одузимањем возила може поновити хиљадама наших људи који путују са возилима српских регистарских таблица у Хрватску. То је био повод да Линта упути отворено писмо хрватском премијеру Зорану Милановићу, јер сматра да су хрватски службеници незаконито казнили Живка Бабића. Линта у писму напомиње да је Хрватска пуна возила са таблицама „New York”, „Florida” и слично, које прећутно толерише хрватска полиција, указујући премијеру Милановићу да је дан касније, пошто је одузето возило несрећном Живку, деветог јула, начелник царинске канцеларије у Осијеку донео два решења по којима је Живко Бабић починио царински и порески прекршај.

У решењу је наведено да, у случају ако Живко Бабић не плати царину и порез на додатну вредност у року од 10 дана и порез на моторно возило у року од 15 дана, наплата ће се извршити принудним путем тако што ће се „шкода” продати на лицитацији. Управо је зато Живко Бабић био принуђен да поново плати царину, порез на додату вредност и порез на моторно возило у висини од поменутих 4.100 евра, јер се подношењем жалби не обуставља спровођење поменутих решења. Он је платио и казну за дводневно држање возила у царинском складишту у висини 850 куна или 120 евра. И то није све. Након што је то учинио, Живко Бабић је преузео возило и вратио се у Србију. Ни ту није крај. На његову адресу у Мокром Пољу ће стићи и решење о прекршајној казни у висини од 5.000 куна или око 700 евра коју ће, такође, морати да плати.

Линта тврди у писму Милановићу да се начелник регионалне царинске канцеларије у Осијеку Давор Петовић погрешно позвао на члан 5, став 1, тачка б Анекса Ц Конвенције о привременом увозу, у коме стоји да право на привремени увоз превозног средства са страном регистрацијом у Хрватску имају лица са пребивалиштем или боравиштем на територији друге државе. Пошто је, према Давору Петовићу, Живко Бабић пријављен на адреси становања у Хрватској, у месту Мокро Поље, општина Ервеник, престали су постојати услови за примену Анекса Ц Конвенције о привременом увозу. Зато је, према оцени Петовића, Живко Бабић био у обавези да пријави своје возило надлежној царинској канцеларији. Непријављивање моторног возила надлежној царинској канцеларији сматра се незаконитом употребом возила на подручју Хрватске. Петовић је, тврди Линта, у својим решењима погрешно утврдио да Живко Бабић нема право да својим возилом страних регистарских таблица борави на подручју Хрватске, јер није платио царину, порез на додату вредност и порез на моторно возило.

Линта у писму истиче да је начелник царинске канцеларије у Осијеку био у обавези да на Живка Бабића примени члан 9 став 2. Анекса Ц Конвенције о привременом увозу у коме стоји да, (цитат), „пријевозна средства за приватну употребу могу остати на територији привременог увоза у раздобљу, континуираном или не, од шест мјесеци за свако раздобље од 12 мјесеци”. То, према тумачењу Линте, значи да физичка лица која имају хрватско пребивалиште могу да користе возила и друга превозна средства ако бораве мање од шест месеци на подручју Републике Хрватске у току једне календарске године.

– Бабић годинама борави значајно мање од цитираних 185 дана у Хрватској у току једне године. Зато он није прекршио закон и није у обавези да плати царину и порезе, јер је то већ учинио приликом куповине возила 2008. године – указује Линта, тражећи од Милановића да влада Хрватске донесе одлуку којом ће наложити Министарству финансија да поништи наведена Решења о царинском и пореском прекршају, да врати новац Бабићу које је он уплатио за наводни царински и порески прекршај и стопира решење о прекршајној казни.