Плаво благо Србије
Вaљeвo – Од јуче и у наредна три дана у Осечини се одржава други по реду сајам шљива под називом "Благо Србије". Ова јединствена привредно-туристичка манифестација на просторима Балкана окупља око сто произвођача, газдинстава и предузећа са подручја Подгорине, из ваљевског краја и целе Србије.
Поред изложбе свеже и сушене шљиве, пекмеза, ракије и колача од шљива, на сајму ће бити организовано и више стручних предавања.
Организатори сајма, Републичка и Регионална привредна комора, као и општина Осечина, очекују да он поприми међународни карактер, јер су долазак најавили привредници и воћари из Словеније, Македоније, Републике Српске и неколико туристичких организација из Црне Горе.
Хладњаче и фабрике за прераду воћа са подручја Колубарског округа почеле су откуп шљива, сазрелих знатно раније него обично. Овогодишњи род на површинама од око 15.000 хектара изузетно је добар, док је квалитет због суше и високих температура неуједначен. Од укупно очекиваног рода шљива у Србији од 55.000 тона, свака друга биће убрана у воћњацима Колубарског округа.
Откупне цене се крећу од осам до 15 динара за килограм. Свежи плодови сорте "чачанка" за производњу пекмеза и ракије плаћају се 10, "стенлеја" од 10 до 12, док се килограм "пожегаче", најквалитетније и најукусније домаће шљиве, десетковане због вирусне болести "шарке", плаћа од 10 до 15 динара.
У приватизованој "Новој Србијанки" почели су откуп плавих плодова за производњу концентрата и пекмеза, али не саопштавају које количине ће преузети од воћара. У откупу овог воћа за сада су се најбољим показале хладњача "Меридијан" из Мионице, "Подгорина-фрут" из Осечине, хладњача ЗЗ "Пецка" из Пецке, као и приватно предузеће "Фруит" из Коцељеве. У "Подгорина-фруту" већ су у расхладне коморе сместили више од 1.000 тона шљива сорте "рана чачанска", уз најаву да им је план да до краја бербе преузму око 3.500 тона намењених за прераду у пекмез и за сушење. Појавиле су се и фирме и посредници који шљиве откупљују за купце из Црне Горе, БиХ, Словеније и Хрватске.
У превременој берби најбоље су се снашли воћари из Подгорине који са близу милион раних стабала очекују око 18.000 тона шљиве. Још пре неколико година су схватили да им се највише исплати сушење ове воћке и њен пласман на тржишта Русије и ЕУ. Због тога су само у прошлој сезони изградили 30 нових мини-сушара, па ће више од 2.500 тона квалитетне сушене шљиве продати странцима.
Овогодишњим ценама овдашњи воћари нису задовољни, па ће, као и прошле године, највеће количине плавих плодова завршити у лампецима за печење ракије. Истовремено се надају да ће их влада, односно Министарство за пољопривреду, коначно пријатно изненадити и ублажити им невоље. Пре свега исплатом минималних субвенција због неповољних временских прилика.
-----------------------------------------------------------
Шљива се разгранава
Изасланик председника Владе Србије академик Матија Бећковић приликом отварања јучерашњег Сајма шљиве у Осечини, пред произвођачима и бројним гостима изговорио је надахнути омаж посвећен националној воћки.
"Сви смо чули за оно пророчанство да сви Срби могу стати под једну шљиву. Али, ја ћу овде данас да кажем да пророка, изгледа, нисмо добро чули. Није он хтео да каже да ће Срба бити толико мало и да ће се Србија толико смањити, већ да ће шљива порасти, бити велика и већа него што је икада била. И ми данас видимо колико се то пророчанство испуњава и колико се шљива разгранава и прославља по целом свету. Корен јој је у Србији а крошња над свих пет континената. И сви Срби, ма где живели, могу да стану под ту шљиву и склањају се под њене гране.
Није ли део тог пророчанства и овај сајам шљиве највећи који је видела Подгорина. Наравно, да шљиву имају и други народи и купе је у многе капе, али шљиви не пристаје боље ниједна капа од шајкаче. Оне и личе и не би било чудно да се открије да је шајкача скројена по угледу на шљиву. Сличне су боје и судбине, и биле су деценијама под "Ш", словом којим почиње њихово име. Шајкача пуна шљива остаје највернија и најлепша слика Србије. Благо Србији са благом Србије", казао је академик Бећковић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


