Београд упозорава Вашингтон

Министар спољних послова Вук Јеремић најавио је јуче да Влада Србије озбиљно разматра могуће одговоре на евентуално једнострано албанско проглашење независности Косова и Метохије. "Србија неће имати друге него да на један озбиљан начин одговори на акте који би угрозили државни суверенитет и територијални интегритет", рекао је Јеремић на конференцији за новинаре, истакавши да Влада Србије пажљиво анализира и разматра све могућности да одговори на такве акте.

Само дан раније, премијер Војислав Коштуница је озбиљно упозорио да постоји "реална опасност" да албански сепаратисти прогласе независност Косова и Метохије. Према његовим речима, опасност да јужна српска покрајина добије независност у Савету безбедности је отклоњена, али је истовремено оценио да у том погледу забрињавају, не само небројене изјаве албанских сепаратиста, него и "подршка из Вашингтона".

Београд сасвим сигурно далеко више брине ово друго, дакле евентуална америчка подршка сецесионистима из Приштине, него намере Хашима Тачија или Агима Чекуа. То је вероватно и разлог одједном заоштрене реторике председника Владе Србије, која може да делује и изненађујуће, с обзиром на то да се могућност проглашења независности Косова одавно помињала као једна од опција уколико Албанци не буду задовољни исходом у Савету безбедности. Крајем маја, премијер Косова Агим Чеку је у интервјуу за француски недељник "Журнал д’ диманш" рекао да ће њихов став "у случају руског вета зависити од препоруке Американаца, Европљана и генералног секретара УН. Не проглашавамо независност без њихове сагласности", најавио је Чеку.

Из Америке им је у међувремену више пута стигла порука да се њихова подршка не доводи у питање, те да ће се решење за Косово, као што је то пре неки дан рекао амерички амбасадор у УН Залмај Халилзад, наћи "са Русијом или без ње".

Треба подсетити да је почетком године Коштуница у више наврата изјављивао да смо "даље од независности него што смо били пре годину дана. Дакле, о независности не размишљам, нити хоћу да размишљам". Став међународне заједнице, како је тада говорио, мења се и све више земаља има разумевања за аргументацију Србије према којој јужна покрајина не сме бити изузетак од поштовања међународно признатих граница.

Шта је натерало премијера да нагло заоштри реторику?

Према мишљењу др Радмиле Накарада, професорке на Факултету политичких наука, један од разлога могао би да буде да је у питању нека стратегија, јер почињу преговори па је "можда процена да ћемо неком тврђом реториком мало појачати нашу позицију". Можда је процена да идемо у сусрет некој лошијој опцији па показујемо да је то за нас више него неприхватљиво, те да иза тога стоји јак, одлучан став. Овакве премијерове изјаве могу да буду антиципативне, да он њима покушава да предупреди догађаје. Оне могу бити резултат сазнања да је та опција независности временом добила на снази па је онда ово покушај да се она ослаби, да јој се на неки начин супротстави, сматра др Накарада

У нови вокабулар владе увеле су нас августовске изјаве министара из редова ДСС-а који су листом изјављивали да постоји опасност од стварања НАТО државе на територији Косова и Метохије. При томе се, како је прекјуче појаснио премијер, мислило на анекс 11 Ахтисаријевог плана који говори о мандату међународних војних снага на Космету. Бела кућа реаговала је тек после две недеље, млаком оценом да су оптужбе "прејаке" и да то није став "читаве владе". Ипак, министар просвете из ДСС-а, Зоран Лончар, објаснио је да влада није утврђивала никакав став о НАТО држави, али и да нико од министара из редова Демократске странке и Г 17 плус ниједном речју није, на првој седници владе после летње паузе, питао или оспорио било шта од ових изјава. Из тога се могао извући закључак да министри из редова ДС-а и Г 17 плус можда сами никада не би изустили тако оштре антинатовске изјаве, али да нису спремни ни да оспоравају право ДСС-ових министара на такво мишљење. 

Први ДС-ов министар који је отворено критиковао ову реторику био је Драган Шутановац. Министар одбране је, како је јуче пренео Фонет, изјавио да су му, као потпредседнику Демократске странке, изјаве неких министара у влади да се на Косову ствара држава НАТО звучале празно и непотребно, "поготово у тренуцима када Кфор добро сарађује са припадницима наших безбедносних снага, с Војском пре свега". "Те поруке ми ни политички нису јасне. Разумем да поједини људи желе да говоре о великим стварима, крупним речима, да би се што даље чули, поготово у изборној години, али мислим да су далеко од мудрих порука", оценио је Шутановац у интервјуу у новом броју магазина "Одбрана".

Министар спољних послова Вук Јеремић је јуче рекао да је за компромис неопходна подршка свих кључних међународних чинилаца, међу којима је и велики број земаља, чланица НАТО. "Без обзира на наш став по питању евроатлантских интеграција, морамо да водимо рачуна о односима са онима који су критични чиниоци у догађањима од виталног националног интереса за Србију", рекао је Јеремић.

За изјаву премијера Србије Војислава Коштунице да се на штету мора узвратити штетом, Јеремић је казао да је то логично размишљање и да постоји широка лепеза одговора на акте који некој држави наносе штету и атакују на њен територијални интегритет. Чини се, међутим, судећи бар према тврдњама стручњака за међународно право, да тај спектар потеза који би могли да предузмемо и није тако велики.

У једном ранијем интервјуу нашем листу, на питање шта Србија може да уради против држава које би признале независност Косова, професор међународног права из Женеве Марсел Коен је истакао да можемо да их тужимо Међународном суду правде. "Али, ако се ваше питање односи на САД, не постоји могућност да Србија тужи ту земљу пред овим судом, јер Вашингтон не прихвата његову надлежност. Али, та могућност постоји кад су у питању друге земље, које прихватају јурисдикцију. То би била једна ствар. Међу другим мерама може бити прекид дипломатских односа са тим државама", рекао је Коен наглашавајући да говори о правним, а не политичким мерама.

Постоји могућност, како су нам рекли неки стручњаци за међународно право, да се од Међународног суда правде тражи и саветодавно мишљење, али само посредством Савета безбедности. То не би било бесмислено, али је мало вероватно да би СБ прихватио нашу иницијативу. Прекид дипломатских односа је такође једна од мера, али је питање да ли тиме кажњавамо себе или друге. Зато, како кажу наши саговорници, нема правих мера сем мера којима покушавамо да спасемо понос.