На локалу

Поодавно – навикли смо да трошимо и оно што немамо! Јер, нажалост, и после скоро два века од ослобођења од Турака, многи и у многим срединама („на локалу“, али – и у готово свим до сада владама наше Србије) још не схватају да је и тај несрећни алајбег био туђинац – окупатор. Хоћемо на Запад, Европу. Али, заборавили смо да су управо Европљани створили богату Америку, пре свега на двема девизама: „Нема бесплатног ручка“, а онда оно Кенедијево – да су сви Американци „дужни Америци, а не она њима“!

Синтагма „на локалу“ стекла је право грађанства понајпре у периоду владавине „демократске опозиције“, још тачније странака окупљених око ДС-а. Ондашњи министар, који можда сад летује у гламурозној „тастовој“ јахти, особито је волео баш ту синтагму да употребљава обилазећи, посебно пред изборе, управо те „локале“! Да је био домаћински свом послу посвећен, не би га интересовало само „како ствари стоје“ кад је његов ДС у питању већ – шта се стварно догађа. Како би кнез Милош рекао: ко то тамо „кука, а ко ћути“? Није то недомаћинско распуштање и распикућство српског „домазлука“ постало трагично само „на локалу“, већ и у свим другим областима. Школе је, на пример, отварао где и како је хтео свако ко има некога „горе“ (поуздано знамо за примере да су вољом тих „одозго“ годинама опстајале средње школе у неким општиницама са свега 30–40 ђака), да је толико разлабављен високошколски режим да се међу потрошачима прескромног просветног буџетанашло на стотине (можда чак и хиљаде) оних који су удвостручавали, па и утростручивали студентски стаж, као и да смо разградили због притиска „локала“ било какву рационализацију међуопштинских социјалних, здравствених и других служби! А добро се зна да не један Американац кад се запосли малтене годинама отплаћује оно што је потрошио као студент!

Недавно је у „Политици“, у уводнику („Подваљивачи“, 12. јул), речено да само пет општина у Србији поштују правила у погледу броја запослених у својим администрацијама и јавним предузећима, а осталих 170 то не чине. Зашто? Зато што, примера ради, партијски заштићени локални лидери, уместо привреде која ствара доходак и запошљава, троше милионе на преуређивање локалних маловарошких тргова, градњу спортских хала, а, богме и на збрињавање „својих“! Понекад се „омрсе“ и опозиционари – да им се запуше уста, реше лични или породични проблеми. У том пакету је и школство: важно је да се уђе у систем, а онда се, уместо на кориснике, обавезе пребаце на државу. Садашњој министарки за локалну самоуправу– поносим се јер је била и моја ученица у гимназији – Кори Удовички препоручујем да хитно „прочешља“ све локалне заједнице и очисти, ако жели добро Србији, ту нашу Аугијеву шталу у којој не само да једва има сена – развукла се и та алајбегова слама!

Књижевник