Na lokalu

Poodavno – navikli smo da trošimo i ono što nemamo! Jer, nažalost, i posle skoro dva veka od oslobođenja od Turaka, mnogi i u mnogim sredinama („na lokalu“, ali – i u gotovo svim do sada vladama naše Srbije) još ne shvataju da je i taj nesrećni alajbeg bio tuđinac – okupator. Hoćemo na Zapad, Evropu. Ali, zaboravili smo da su upravo Evropljani stvorili bogatu Ameriku, pre svega na dvema devizama: „Nema besplatnog ručka“, a onda ono Kenedijevo – da su svi Amerikanci „dužni Americi, a ne ona njima“!

Sintagma „na lokalu“ stekla je pravo građanstva ponajpre u periodu vladavine „demokratske opozicije“, još tačnije stranaka okupljenih oko DS-a. Ondašnji ministar, koji možda sad letuje u glamuroznoj „tastovoj“ jahti, osobito je voleo baš tu sintagmu da upotrebljava obilazeći, posebno pred izbore, upravo te „lokale“! Da je bio domaćinski svom poslu posvećen, ne bi ga interesovalo samo „kako stvari stoje“ kad je njegov DS u pitanju već – šta se stvarno događa. Kako bi knez Miloš rekao: ko to tamo „kuka, a ko ćuti“? Nije to nedomaćinsko raspuštanje i raspikućstvo srpskog „domazluka“ postalo tragično samo „na lokalu“, već i u svim drugim oblastima. Škole je, na primer, otvarao gde i kako je hteo svako ko ima nekoga „gore“ (pouzdano znamo za primere da su voljom tih „odozgo“ godinama opstajale srednje škole u nekim opštinicama sa svega 30–40 đaka), da je toliko razlabavljen visokoškolski režim da se među potrošačima preskromnog prosvetnog budžetanašlo na stotine (možda čak i hiljade) onih koji su udvostručavali, pa i utrostručivali studentski staž, kao i da smo razgradili zbog pritiska „lokala“ bilo kakvu racionalizaciju međuopštinskih socijalnih, zdravstvenih i drugih službi! A dobro se zna da ne jedan Amerikanac kad se zaposli maltene godinama otplaćuje ono što je potrošio kao student!

Nedavno je u „Politici“, u uvodniku („Podvaljivači“, 12. jul), rečeno da samo pet opština u Srbiji poštuju pravila u pogledu broja zaposlenih u svojim administracijama i javnim preduzećima, a ostalih 170 to ne čine. Zašto? Zato što, primera radi, partijski zaštićeni lokalni lideri, umesto privrede koja stvara dohodak i zapošljava, troše milione na preuređivanje lokalnih malovaroških trgova, gradnju sportskih hala, a, bogme i na zbrinjavanje „svojih“! Ponekad se „omrse“ i opozicionari – da im se zapuše usta, reše lični ili porodični problemi. U tom paketu je i školstvo: važno je da se uđe u sistem, a onda se, umesto na korisnike, obaveze prebace na državu. Sadašnjoj ministarki za lokalnu samoupravu– ponosim se jer je bila i moja učenica u gimnaziji – Kori Udovički preporučujem da hitno „pročešlja“ sve lokalne zajednice i očisti, ako želi dobro Srbiji, tu našu Augijevu štalu u kojoj ne samo da jedva ima sena – razvukla se i ta alajbegova slama!

Književnik