Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хамлетовска прича о корупцији

Хамлетовска прича о корупцији
Фото Душко Миљанић

Специјално за Политику

Котор –На Летњој позорници, у оквиру међународног фестивала Котор арт, премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског народног позоришта. Гротескна трагедија Иве Брешана (1965) је гогољевски раскошно драмско дело које бурно претреса теме политичког улизиштва, запаљиво примитивног понашања у заједницама, односа друштва према култури, као и преплитање између позоришта и живота, кроз форму „позоришта у позоришту”.

Представа Луке Кортине, редитеља италијанског порекла с интернационалном биографијом и искуством сарадње с Александром Поповским и Паолом Мађелијем, значајно је осавремењена. Радња и ликови задржали су универзалност, али су и углављени у данашње окружење разједајуће корупције у црногорском друштву. Путем емитовања аудио-снимака радијског програма који доноси вести из Црне Горе, Брешанове сподобе, улизице и пијавице јасно постају део актуелног политичког реалитета, одређеног безумним приватизацијама, личноинтересном продајом земље. Кроз гротескан приказ понашања појединаца, представа критички изобличава друштво бахатих наказности. За ово позориште може се тврдити да је политичко јер се опире злоупотреби власти, као и општем принципу фаворизације лажи, као пожељног начина политичког опхођења.

У Кортинином тумачењу Брешанове политичке гротеске битна је активна релација с публиком – глумци се гледаоцима обраћају директније, повремено седе међу њима, а на сцену први пут ступају кроз публику, играјући и певајући. Та жива комуникација с гледаоцима, која доноси љуљање театарског „четвртог зида”, посебно је важна због тема представе, њене политичности, намере да се у гледаоцу продрма друштвена с(а)вест. У вези с овимподстицањемдинамичнијег односа с публиком била је и необична конференција за штампу поводом представе – најава се одиграла у процесији кроз стари Котор, где су аутори анимирали пролазнике, скрећући и тако пажњу на суштински важну друштвеност театра.

Могућност позитивних ликова протерана је са сцене. Учитељ Шкунца (сугестивни Дејан Иванић),који има свест о скарадном понашању масе и који прво с гађењем посматра ту халабуку малограђана, прихвата компромис због личне сигурности. Чин његове капитулације је индикативан, модел је функционисања тог назадног, безнадежно поткупљивог система. Груби Букара (Симо Требјешанин) одлучно и болно истинито тврди да,ако Шкунца одбије да унесе вулгарне и баналне измене у Шекспировог „Хамлета” који се припрема за извођење, неко други сигурно хоће. Другим речима, систем метастазираног примитивизма и деградиране културе опстаје јер ће се увек наћи улизице и слабићи који ће из личних интереса бити његови егзекутори.

Једно од кључних питања постављених у представи јестеважност културе. Да ли је она нашем друштву уопште потребна? Да ли је истинска или извитоперена ? У једном тренутку, Шкунца каже да таква (партијска) култура „није просвећивање, него затупљивање народа”. Овај проблем манипулативних замена, банализовања аутентичних уметничких вредности кључно је важан за наше време.

Глумци су с јединственим полетом исплели радњу, она је скраћена и згуснута, а завршетак је измењен у односу на полазни текст, прожет је иронијом (драматургија и адаптација Жељка Удовичић Плештина). Ликови су задржали оригинални језик и дијалекат, што је посебно похвално, јер је опстала важна сочност језика. Врло је занимљив и избор простора игре, Летње позорнице на отвореном простору, која која има традицију амбијенталног позоришног простора, те се уклапа у радњу, у линију извођења политизованог „позоришта у позоришту”, травестиране Шекспирове трагедије. Такође, стални могући поглед гледаоца на масивну Которску тврђаву која се налази с десне стране, у брдима, има снажан контрастан ефекат. Тврђава ту чврсто стоји као фатум, као подсетник и ознака постојаности историје у времену, трајности, вечитости, насупрот ефемерном понашању покварених људи. Истинске вредности увек ће остати и опстати, стабилне у историји, насупрот привременим делима ситних партијаца чији траг врло ускоро више неће бити видљив.

Ана Тасић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.