Необична грмљавина подстакла теорије завере

„Кишу смо овог лета имали само једанпут: почела је да пада крајем јуна и још није престала.” Ову шалу смислили су они који се хумором бране од кишовитог и за многе необичног лета. Али и они су занемели пред непогодама којима смо били сведоци протеклог викенда – вишечасовна грмљавина која је стварала осећај апокалипсе, муње које су буквално са свих страна света обасјавале небо и пљускови у интервалима од сат, два обележили су суботу вече и недељу, а облачно и кишовито време, уз облаке и муње, пратило нас је и јуче. Чак и метеоролози, склони да све појаве које се нама лаицима чине необичне и нове окарактеришу као „већ виђене”, овог пута наводе да се заиста ретко дешава да грмљавина траје неколико сати без престанка. Али, ту се њихово прихватање било какве необичности у вези времена завршава, јер, додају, и такве појаве већ су раније забележене.

– Током ових непогода имали смо више грмљавинских облака у кратком временском интервалу и широку облачну масу, због чега је све трајало неколико сати. Било је тога и раније, али претходна два лета била су сушна, са врло мало пљускова и грмљавине, па смо заборавили како то изгледа. Међутим, треба да се присетимо 2011, 2010. године и оних пре њих, када смо имали баш овакво време – каже за „Политику” Недељко Тодоровић, метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода.

Ни муње које дуже време сијају небом докле нам поглед досеже, и подсећају многе на период НАТО агресије на нашу земљу 1999, по његовим речима, нису необичне – њихов интензитет и јачина зависе од тога да ли су између два облака, изнад облака или испод њих.

– Нема великих осцилација између ове грмљавине и ранијих, од пре неколико година, али и више деценија. Баш овакве грмљавине, муње и пљускове имали смо 2010. и 1999. године, али заборавили смо то у међувремену – каже Тодоровић.

Да нам сећање није јача страна, бар када је време у питању, мишљења је и професор др Млађен Ћурић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду. Људи су склони да кажу: „не сећам се” и „никад није било”, јер су врло заборавни и не интересују их ствари док се не десе, каже овај професор.

– Наравно да овакве непогоде нису свакодневне, па чак се не дешавају ни сваке године, али су оне типично обележје времена поднебља у којем живимо. Толико пута сам доживео овакву грмљавину, а често смо имали непроспаване ноћи због грмљавине и муња – објашњава Ћурић.

Приче да је за све криво глобално загревање које изазива промену климе, по његовом мишљењу, нису тачне. Клима уме да буде екстремна, то је у њеном карактеру, и оваква лета имали смо и раније и то много пута, каже Ћурић.

– Постоје подаци о томе, не само од када се води статистика, већ и стотинама година уназад у виду записа које су бележили калуђери, а касније су прикупљени и сачувани. Према томе, ово није ништа ново – истиче Ћурић.

Муњe изнад Ниша (Фото Танјуг)

Громови и муње опет су код заговорника теорија завере пробудили сумњу да су за све криве стране силе које „намештају” кишоносне облаке изнад наше земље, а ту су и они који тврде да су за све криве антене ХААРП (Програм активног ауроралног истраживања високе фреквенције – High Frequency Active Auroral Research Program). Наиме, од кад је обелодањено постојање америчког пројекта ХААРП, чији је циљ званично изучавање феномена поларне светлости и радио-комуникација, он је постао дежурни кривац за све временске непогоде у Србији. ХААРП антене оптужене су за мајске поплаве у нашој, али и околним земљама, одговорне су и за врућине, али и температуре испод нултог подеока Целзијусове скале. Сумње оних који верују у теорије завере нису одагнале ни тврдње надлежних да код нас не постоје антене из овог пројекта, који кошта 300 милиона долара, као ни демантовање да се оваква антена налази у Барајеву.

– Научници добро знају да човек својом активношћу може у облаку да убрза процес стварања падавина и да се излучи више падавина него што би се природним путем излучило. Један од начина да се то деси је повећање наелектрисаних честица у облаку, али да ли се то дешава зато што постоји усмеравање наелектрисаног материјала, то нико не може да каже, јер не постоје таква мерења. Зато то може да буде само нагађање – наводи др Ћурић.

Он додаје да смо непогоде и променљиво време имали и док ХААРП није постојао, па према томе нема разлога да не верујемо да је ово што нас је задесило минулог викенда – природна појава.

Утицај ХААРП система на климу у Србији је бесмислица, сматра професор др Владимир Чадеж, научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду који је годинама био сарадник Института за свемирска истраживања у Бриселу.

– Помоћу овог система не могу се стварати грмљавина и муње, ти предајници немају јачину која може да поремети атмосферу. Оваквог система нема у Србији, он је амерички пројекат, а нешто слично поседују и Руси, Скандинавци... – каже Владимир Чадеж.

Приче о томе да ХААРП систем постоји у нашој земљи и да је он крив за временске прилике једнак је могућности да имамо тајни свемирски програм НАСЕ, наводи овај стручњак. Он сматра да за непогоде у последњих неколико дана није одговорно ни Сунце, што је такође једна од теорија које се појављују у јавности. Јер, мерења сунчевих активности се обављају непрестано и последњих неколико недеља није забележено посебно деловање, каже др Чадеж.

 --------------------------------------------------------------------------------

У четвртак „реприза” грмљавине

Веома променљиво време са честим пљусковима пратиће нас до краја јула. Ипак, данас и сутра моћи ћемо да предахнемо, јер падавина највероватније неће бити, али у ноћи између среде и четвртка чека нас „реприза” времена од викенда.